Picula: Ovo je zadnja šansa da BiH počne napredovati

Evropski poslanik Tonino Picula prokomentarisao je situaciju na N1 u Ukrajini, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori.

Govoreći o statusu kandidata koji je BiH dodijelila EK, Picula kaže da je to odlična odluka, ne samo dobra.

„Ovde u EP smo se snažno zalagali i podsticali EK da donese takvu odluku do kraja godine. Ovo je važno jer je od 2016. godine optimizam i BiH teško staviti u istu rečenicu. Na evropskom putu se ništa nije dogodilo, ali su se geopolitičke prilike u tolikoj mjeri promijenile da možemo zaključiti da su međunarodne tenzije uticale na snižavanje nacionalnih tenzija u Bosni i Hercegovini“, objašnjava Picula.

Govoreći o formiranju vlasti u Bosni i Hercegovini, on kaže:

„Ovo je jedna kombinacija koja ima otvoren prostor. Ništa im ne smeta da ne ponove greške učinjene proteklih godina, a onda kroz reforme poprime drugačiji profil. Da pravosuđe funkcioniše i da se svi segmenti života koji su građanima važni mijenjaju nabolje“.

Picula kaže da ova susjedna država godišnje gubi 1,7 milijardi eura zbog migracija.

„Prema izvještajima UN-a, ako BiH svake godine gubi 1,5 posto stanovništva, naći će se u ozbiljnim problemima. Ovo je poslednja šansa da zemlja počne da napreduje, da izvuče auto iz rupe“, kaže evropski predstavnik.

Vruća tačka na Kosovu

Na pitanje o Kosovu Picula kaže da je BiH primjer pozitivnog iskora.

„Ali na istoku BiH imamo žarište koje je ponovo ojačalo posljednjih mjeseci. Problem sa registarskim tablicama je samo jedan problem u nizu neriješenih odnosa. Kosovo pokušava da održi tempo. Ova aplikacija je bila očekivana, ali vlasti u Prištini su svjesne da je ovo samo prvi korak i da mnoge stvari treba da se riješe unutar Kosova i u odnosu Prištine i Beograda“.

„Nije dobro, situacija je eskalirala kada smo mislili da je ova vrsta sukoba zaustavljena i da može ponovo da eskalira u fizičko nasilje. Nadam se da se to neće desiti... Situaciji nije pomogla ni najava Srbije da će poslati 1.000 vojnika na Kosovo, iako su znali da to neće proći. Sada svi imaju priliku da utiču na situaciju na Kosovu“, kaže Picula.

Povodom upornog izbjegavanja Srbije da uvede sankcije Rusiji, Picula kaže:

„Iskreno govoreći, mislio sam da će odlaskom Angele Merkel, koja mu je bila glavni politički sponzor i smio da radi šta hoće, zaduvati novi vjetrovi (za Vučića, op.a.). I oni su tu. Nova kancelarka je upozorila da Srbija mora da promjeni spoljnopolitički kurs, ali je očigledno Vučiću i dalje potreban dobar dio zapadne politike. Šalju mu ozbiljna upozorenja, da će mu uskratiti novčanu pomoć, ali to se ne dešava. Takva situacija može dugo da traje, a bojim se da hoće“.

Evropska ruta Crne Gore

„Nažalost, zemlja koja je najdalje napredovala našla se u situaciji u kojoj se BiH nalazi godinama. Duboko polarizovano društvo, blokirane institucije i političari koji dovode u pitanje stvari za koje smo mislili da su uzete zdravo za gotovo“, kaže Picula.

On dodaje i da bi situacija u ovoj zemlji mogla dovesti do ozbiljnih spoljnopolitičkih komplikacija, ali da se ne može govoriti o nastavku puta Crne Gore ka EU ako se situacija ne popravi.

Obuka ukrajinskih vojnika - unutrašnje političko pitanje

Poslanik u EP kaže da bi ipak glasao za obuku Ukrajinaca u Hrvatskoj, ako kojim slučajem i dalje sjedi u Saboru.

„U Ukrajini sam boravio dvije nedelje pre same agresije, prije tačno dve nedelje sam bio u Kijevu. Mogu da uporedim početak i kraj godine, riječ je o zemlji koja se očajnički bori za svoju egzistenciju. Građani su u poziciji da se raduju struji, pristupu internetu... Ukrajini je potreban svaki vid podrške, a posebno je važna vojska. Očekivao sam da će ova odluka biti samo produžetak onoga što Republika Hrvatska radi od 24. februara, ali očigledno su prevagnuli unutarpolitički razlozi. U unutrašnjoj politici postoji drugačija percepcija nego ovdje u EP“.

„Ne mislim da je SDP promijenio stav o prirodi agresije na Ukrajinu, ali je procedura istaknuta u prvi plan. Motiv opozicije je bio da pošalje jasnu poruku hrvatskoj, a ne ukrajinskoj vladi. Očigledno je da su odnosi predsjednika i Vlade toliko narušeni da se prelilo i na parlament. Žao mi je, ali razumijem dio razloga zašto su se mnogi uzdržali od donošenja odluka“, kaže on.