Dojče vele: Da li rat kvari ekonomski oporavak u Njemačkoj?

Ministarka privrede Katerina Rajhe je počela „najvažnijim vijestima“. „Energetsko snabdevanje Njemačke je zagarantovano“, rekla je u srijedu (11. mart), objavljujući da su otvorene naftne rezerve zemlje.

Na pumpama, vozači nailaze na cIJene koje su dobrano probile psihološku granicu od dva eura za litar benzina ili dizela. Ko mora da toči na auto-putu, nailazi i na 2,5 eura. Cijene su za desetak dana rata u Iranu skočile za 30 odsto, piše Dojče vele.

A opet, kaže Rajhe, nafte u Njemačkoj ima dovoljno. Za gas takođe ne brine, jer tek četiri odsto ukupne potrošnje EU stiže iz zalivskog regiona gde se sada ratuje, prenosi N1.

Napetosti rastu: SAD još ne mogu štititi tankere

Benzinske pumpe pod lupom

Demohrišćanska političarka ima osjetljiv posao da umiri javnost i privredu. Vjerovatno je stoga smesta reagovala kada je Međunarodna agencija za energiju (MAE) zamolila članice da puste na tržište 400 miliona barela sirove nafte i tako stabilizuju cijene. U pitanju je najveće puštanje rezervi u istoriji koje je zatražila MAE.

MAE obavezuje 32 članice – uglavnom zapadne zemlje – da u svakom trenu imaju rezerve nafte tolike da mogu u prosjeku izdržati 90 dana bez uvoza ijedne kapi.

Njemačka u mahom podzemnim skladištima ima oko 19,5 miliona tona nafte. Sada pušta u promet oko 2,4 miliona tona – što je otprilike desetodnevna ukupna potreba cijele zemlje.

DW: Ursula fon der Lajen želi više nuklearne energije, Merc odgovara da povratka na reaktore nema

Vlada će takođe probati da smanji cjenovni pritisak na potrošače tako što bi, po ugledu na Austriju, bilo dopušteno da cijene rastu samo jednom dnevno, dok se mogu snižavati neograničen broj puta.

U Njemačkoj je inače uobičajeno da benzinske pumpe mijenjaju cene više puta dnevno, u zavisnosti od doba dana, navale, dolaska vikenda ili praznika, kao i u odnosu na konkurenciju koja posluje u blizini.

Uz to bi Zavod za zaštitu konkurencije trebalo da pomnije motri na eventualne zloupotrebe u povećanju cijena.

Koji su mehanizmi obuzdavanja cijena goriva?

Dnevno se na svijetu crpi oko sto miliona barela nafte. Petina prolazi kroz Ormuski moreuz koji je Iran zatvorio otkako su SAD i Izrael otpočeli napade. Navodno je Iran postavio i podvodne mine. Ako je to tačno, teško da će Ormuski moreuz ubrzo biti plovan.

Posezanje za rezervama nafte je u toj situaciji „smisleno, ali nije čarobni štapić“, kaže ekonomista Marsel Fračer iz Njemačkog instituta za ekonomska istraživanja. Ako moreuz ostane zakrčen, rezerve nafte bile bi „kap na vreli kamen“, dodaje on.

Od ruskog upada u Ukrajinu i izostanka jeftinijeg gasa, cijene energenata u Nemačkoj ionako su visoke. Previsoke, kažu privrednici.

Aktuelna vlada kancelara Fridriha Merca obećala je oporavak privrede i nade polaže u 500 milijardi eura investicija u infrastrukturu narednih godina – još toliko uložiće u vojsku.

Koliki je ceh?

Fračer računa da će rat na Bliskom istoku „prikočiti, ali ne i zaustaviti oporavak“ njemačke ekonomije. Ceh rata u Iranu biće oko 0,1 do 0,2 odsto manji rast BDP-a, ali to, kaže Fračer, samo pod uslovom da cijene energenata ne divljaju dalje i da se normalizuju već od drugog tromjesečja.

Drugi ekonomisti su veći pesimisti. „Ako svjetskoj privredi duže bude nedostajalo dvadeset odsto kapaciteta nafte i gasa, to bi bio snažan udarac“, rekao je Gabrijel Felbermajer za list Handelsblat.

Njegov Institut njemačke privrede računa da bi cena od 100 dolara za barel značila za Nemačku 0,3 odsto manji BDP ove godine, a čak 0,6 odsto iduće.

Rakete idu kao alva

Kancelaru Mercu trebaju dobre vijesti sa ratišta. „Nemačka i Evropa nemaju interes za beskrajnim ratom“, rekao je. Niko tu ne želi da se iranska državnost kruni niti da se Iran ekonomski uguši, kaže. „To se tiče i naše bezbjednosti, našeg snabdijevanja energijom, a možda i dešavanja oko migracija.“

Nova nesigurnost pogađa njemačku ekonomiju koja ionako zna za bolje dane. Posebno su pogođene branše koje žderu energiju, a važne su izvozne grane – hemijska industrija, proizvodnja metala, mašina…

Što se tiče najvažnije, automobilske industrije, ona je već u velikoj krizi, piše Dojče vele. Baš je Folksvagen objavio da do 2030. ukida 50.000 radnih mjesta u Njemačkoj. Porše trpi pad dobiti od 91 odsto.

Dobre brojke sad bilježe samo proizvođači oružja. Diseldorfski koncern Rajnmetal još je poguran ratom u Iranu. Njihov prvi čovjek Armin Paperger kaže da protivvazdušne rakete idu kao alva. „Za vikend telefoni nisu prestajali da zvone.“