DW: Ursula fon der Lajen želi više nuklearne energije, Merc odgovara da povratka na reaktore nema

Opet više nuklearne energije u Evropi? Za to se zalaže šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Ona je na nuklearnom samitu kod Pariza početkom sedmice kao „stratešku grešku“ opisala okretanje leđa atomskoj energiji u pojedinim državama Evropske unije, prenio je Dojče vele (DW).

Hvalila je nuklearnu energiju kao pouzdanu, povoljnu i uz male emisije štetnih gasova. Fon der Lajen je najavila finansijsku pomoć EU za izgradnju nuklearnih centrala.

Za šeficu Evropske komisije se tako zatvara i porodični krug. Još je njen pokojni otac Enrst Albreht, takođe član Demohrišćana, sedamdesetih bio premijer Donje Saksonije i zalagao se da se u toj pokrajini napravi odlagalište radioaktivnog otpada.

Nije uspeo. Mestašce Gorleben, gde je trebalo da bude odlagalište, do danas je ostalo simbol borbe stotina hiljada, prije svega mladih ljudi, protiv atomske energije. Radioaktivni otpad nikad nije tamo skladišten, prenosi N1.

Vječita debata

Fon der Lajen ni danas nema ključnu podršku u svojoj stranci, njemačkoj CDU. Bila je bliska bivšoj kancelarki Angeli Merkel koja je prije 15 godina, pod utiskom havarije u japanskoj Fukušimi, odlučila da se krene u opraštanje od atomske energije.

Posljednja nuklearka je skinuta sa distributivne mreže prije tri godine. Građene su od 1961. i u jednom trenutku je 37 reaktora davalo čak 30 odsto njemačke struje.

Napuštanjem te logike nikad nisu svi bili zadovoljni. Posebno zbog veće zavisnosti od uvozne nafte i gasa, što uvek prate ćudi kolebanja svetskih cijena, sukoba i geopolitičkih računica. Debate bi se po pravilu užarile – recimo, nakon ruskog napada na Ukrajinu, ili sada, po udaru na Iran – da bi onda brzo zgasle.

Sada savezni kancelar Fridrih Merc, i on partijski drug Ursule fon der Lajen, ponavlja da „nije moguće“ vratiti se energiji koju su prethodne vlade ugasile.

- Žalim zbog toga, ali tako je, i moramo se koncentrisati na energetsku politiku koju imamo - rekao je Merc u utorak 10. marta.

Teoretski ima većine…

Tehnički gledano, pokretanje reaktora nije mačiji kašalj. Ali, prije svega, Merc zna da u ovom sazivu parlamenta nema većinu za takav korak. To jest, imao bi je ako bi poslanici Demohrišćana digli ruke zajedno sa poslanicima desničarske Alternative za Njemačku (AfD).

Za Merca bi to bio ulazak u dubok ofsajd u kojem se već jednom opekao. Sada kategorično isključuje bilo kakvu saradnju ili pravljenje većine oko neke teme sa AfD, koja je u djelovima pod prismotrom zbog desnog ekstremizma.

U samoj Vladi, manji partner, Socijaldemokrate (SPD), jasno odbacuje ideju povratka nuklearnoj energiji. Ministar životne sredine Karsten Šnajder (SPD) podsjetio je na „milijarde poreskog novca“ koliko je koštao rad nuklearnih elektrana.

- Treba izvući zaključke ako jedna rizična tehnologija posle 75 godina i dalje visi nad državnim kazanom, a pride postoje bolje alternative - rekao je Šnajder.

Privatnike to ne zanima

Šnajder je lakonski odbacio ideje Brisela o polaganju prije svega na male mobilne modularne reaktore. “Te male atomske centrale se decenijama najavljuju, ali ne uspijevaju da se nametnu. Umjesto toga, stalno vape za subvencijama.“

U tome je dobio jak glas podrške u liku Markusa Krebera, šefa najvećeg njemačkog snabdijevača strujom RWE.

„Kako sada stvari stoje, nezamislive su privatne investicije u male modularne reaktore“, rekao je on za Politiko.

Na svijetu nema, dodao je Kreber, dobavljača koji bi danas ponudio da sagradi takav reaktor po fiksnoj cijeni. Sve u svemu, privatnom sektoru ne pada na pamet da se bakće modularnim reaktorima.

Pariz pravi atomsku alijansu

Za razliku od Njemačke, u drugim zemljama EU se razmišlja o jačanju nuklearnih kapaciteta. Prije svega u atomskoj zemlji Francuskoj gdje radi 57 reaktora.

Francuzi su zasnovali kružok petnaest članica EU koje se zalažu za još reaktora. Među njima su Švedska i Italija, dok njemački stav dijele recimo Španija i Austrija.