Može li EU da spriječi potpuni kolaps avionskih prevoznika?

"Ko leti, vrijedi“ čuvena je dosetka iz „Alana Forda“. Sada važi i doslovno jer cijene kerozina više su nego udvostručene otkako su Sjedinjene Države i Izrael u februaru napali Iran.

I Iran i SAD su u različitim trenucima blokirali Ormuski moreuz, ključni morski put za petinu svjetskih tankera s naftom i gasom.

Marina Eftimiju, profesorka upravljanja u vazduhoplovstvu na Univerzitetu u Dablinu, za DW kaže da su cijene kerozina u Evropi porasle s oko 68,27 eura po barelu u februaru na 153,84 eura krajem aprila, prema podacima Međunarodno udruženje za vazdušni prevoz.

- Ako ostanu visoke cijene goriva, koje čine između četvrtine i polovine ukupnih troškova poslovanja avio-kompanija, a kompanije nisu osigurale zaštitu od rasta cijena, mogle bi bankrotirati -  kaže, piše DW.

Osim vrtoglavog rasta cijena, uskoro se očekuje i nestašica kerozina. Prije dvije sedmice, čelnik Međunarodne agencije za energiju upozorio je da Evropa ima još oko šest nedelja zaliha kerozina.

Evropa u prosjeku troši oko 1,6 miliona barela kerozina dnevno, a iz domaćih izvora pribavlja 1,1 milion barela. Velik dio preostalih 500.000 barela dolazio je s Bliskog istoka preko Ormuskog moreuza, koji je sada maltene nije plovan.

Letovi već poskupljuju

Neke avio-kompanije već prebacuju rast cijena na potrošače. Er Frans-KLM je navodno uveo dodatnu naknadu od sto eura za međukontinentalne letove, dok je Lufthanza 22. aprila objavila da će u narednih šest mjeseci ukinuti dvadeset hiljada kratkih letova. Skandinavijan erlajns otkazaće oko hiljadu letova.

- Prinuđeni smo to da učinimo, jer bismo inače u roku od nekoliko mjeseci bankrotirali -  rekao je Sebastijen Justum, viši potpredsjednik Er Fransa na nedavnom sastanku u Evropskom parlamentu.

Cijene avionskih karata porasle su za 24 odsto tokom godine, prema nedavnom izvještaju konsultantske firme Teneo.

Endrju Čarlton, direktor konsultantske firme Aviation Advocacy, rekao je da su zalihe goriva trenutno dovoljne, ali da postoji velika nesigurnost.

- Ta nesigurnost i dodatni troškovi održavanja punih rezervoara čine karte skupljima za putnike - rekao je za DW. „Putnike očekuje manji broj mjesta u avionima i manje povoljnih ponuda.“

Šta očekuje vazduhoplovna industrija?

Airlines for Europe, udruženje 16 evropskih avio-prevoznika koje, prema sopstvenim navodima, predstavlja 80 odsto evropskog vazdušnog saobraćaja, pozvalo je Evropsku uniju da hitno preduzme mjere kako bi se ublažio uticaj rata u Iranu.

Oni su zatražili od EU da ublaži obaveze iz zakonodavstva protiv pretakanja goriva, koje zahtjeva da letovi unutar EU toče 90 odsto potrebnog goriva unutar EU. Takvi zakoni doneseni su kako bi se obeshrabrile avio-kompanije da kupuju jeftinije gorivo u zemljama s nižim ekološkim standardima.

Takođe je zatraženo od EU da privremeno suspenduje sistem trgovanja emisijama štetnih gasova.

Airports Council International (ACI), koji govori u ime svetskih aerodroma, pozvao je na uvoz iz alternativnih izvora, zajedničku nabavku među državama članicama EU i bolju koordinaciju.

- Trenutne cijene kerozina i mogućnost novog talasa krize životnih troškova znače da će mnogi regionalni aerodromi širom našeg kontinenta vjerovatno biti suočeni s istovremenim udarima na strani ponude i potražnje -  naveo je Olivije Jankovec, generalni direktor evropskog ogranka ACI, u saopštenju od 28. aprila. „Za njih je ovo ništa manje nego egzistencijalna prijetnja.“

Jankovec je, međutim, dodao da se aerodromi u Evropi još uvijek ne suočavaju s nedostatkom goriva.

Evropska komisija naglašava važnost koordinacije

- U samo 60 dana sukoba, naš račun za uvoz fosilnih goriva povećao se za više od 27 milijardi evua“ - rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pred Evropskim parlamentom u srijedu (29. april).

Naglasila je i važnost pojačane koordinacije među državama članicama EU.

- Predlažemo snažniju koordinaciju, ne samo u punjenju nacionalnih skladišta gasa, već i kada je riječ o zalihama goriva — posebno kerozina i dizela -  rekla je Fon der Lajen.

Prošle nedelje Evropska komisija pokrenula je plan AccelerateEU, koji uključuje praćenje zaliha kerozina i koordinaciju snabdijevanja avio-kompanija i aerodroma širom bloka.

Avion kroz oblak dima sleće u Dubai koji je prethodno pogođen dronom (mart 2026)Avion kroz oblak dima sleće u Dubai koji je prethodno pogođen dronom (mart 2026)

Čarlton iz Aviation Advocacy kaže da je panevropski „nadzorni sistem goriva“ za definisanje dostupnih zaliha i optimizaciju distribucije „operativan“ i „vrijedan pohvale“.

Drugi su rekli da nadzor i koordinacija na nivou EU mogu ublažiti efekat moguće nestašice zaliha, ali da to možda neće biti dovoljno ako kriza potraje.

- To može spriječiti da nestašica na nacionalnom nivou preraste u paniku na nivou cijelog kontinenta, ali ne može stvoriti gorivo koje ne postoji -  rekla je Eftimiju, profesorka sa Univerziteta u Dablinu.

Izvoznici kerozina zadržavaju više zaliha

Izvoznici rafinisanog kerozina takođe shvataju da imaju robu koja postaje sve oskudnija.

- Veći dio svjetskog kerozina rafinira se u Aziji – Južna Koreja je izvoznik broj jedan – ali azijske zemlje počinju da ograničavaju izvoz jer i njihova sirova nafta dolazi s Bliskog istoka“, kaže Eftimiju.

Uprkos tome, EU hoće da pokaže sposobnost da upravlja mogućim nestašicama kerozina i podstiče ljude na putovanje.

- Iako se moramo pripremiti za najgori mogući scenario, takođe moramo da se uzdržimo od slanja pretjerano negativnih i alarmantnih poruka koje stvaraju zabunu ili čak paniku među putnicima -  kaže Apostolos Cicikostas, komesar EU za održivi transport i turizam.

„Činimo sve što možemo kako bismo predvideli i ublažili efekte ove vrlo teške situacije.“

No dodao je i da „ako naši građani ili potencijalni turisti iz trećih zemalja ne budu imali dovoljno poverenja da rezervišu karte za odmor, kriza će nas pogoditi prije nego što mislimo“.

(DW)