Slovenija izdala obveznice u juanima u vrijednosti od 500 miliona eura

Veličina emisije je četiri milijarde juana ili oko 500 miliona eura. Glavni organizator je Bank of China u saradnji s drugim kineskim bankama, prenosi SEEbiz.

Ministarstvo finansija objavilo je 24. marta mandat za izdavanje takozvane panda obveznice. Knjiga narudžbi zvanično je otvorena u ponedjeljak s početnim rasponom kamatnih stopa između 1,7 odsto i 2,2 odsto. 

Izdanje je privuklo širok interes domaćih kineskih međubankarskih ulagača. Snažna potražnja omogućila je izdavaocu snižavanje cijene unutar početnog raspona, jer konačna kuponska kamatna stopa iznosi 1,89 odsto.

- Ova revolucionarna transakcija predstavlja najveću prvu emisiju takozvane panda obveznice u istoriji tržišta panda obveznica, gdje je izdavalac država - napisalo je Ministarstvo finansija. 

Oni su dodali da tom emisijom Slovenija učvršćuje svoju poziciju progresivnog i inovativnog izdavaoca na azijskim tržištima kapitala te pokazuje proaktivan pristup diverzifikaciji izvora finansiranja.

Glavni aranžer i vođa knjige bila je Bank of China, dok su zajednički aranžeri i vođe knjige bili China Construction Bank Corporation, Industrial and Commercial Bank of China, HSBC Bank (Kina) i The Export-Import Bank of China.

U strukturi investitora, banke čine 98,2 odsto, brokerske kuće 1,2 odsto, a strani investitori 0,6 odsto. Što se tiče geografske distribucije, Kina čini 93,4 odsto, Hong Kong (Kina) šest odsto i Afrika 0,6 odsto.

Mogućnost izdavanja panda obveznica prošle jeseni tokom radne posjete Kini razgovarao je sa svojim sagovornicima ministar finansija Klemen Boštjančič. Tada je objasnio da se i Državna riznica nastoji na taj način zaštititi Sloveniju od finansijskih šokova.

Zbog toga je pretprošle i prošle godine država izdala i obveznicu na japanskom tržištu, odnosno takozvanu samurajsku obveznicu u jenima. Pretprošle godine veličina emisije bila je 50 milijardi jena ili 311 miliona eura po tadašnjem kursu, a prošle godine 31 milijarda jena ili oko 175 miliona eura.

Ovaj put emisija tako je predstavljala samo mali dio godišnjih potreba za finansiranjem državnog budžeta, dok glavno tržište finansiranja ostaje tržište Evropske unije s izdavanjem euroobveznica.