Ljubav je jedini istinski pokretač u životu

Ovo je jedan od šest takmičarskih komada ovogodišnjeg 11. izdanja Manifestacije kamernih dramskih ostvarenja - MAKADO. Predstava je nastala po tekstu Erika Emanuela Šmita, u režiji Cekića. Ovo je bilo jubilarno, 60. izvođenje.

"Zagonetne varijacije" priča su o dvojici muškaraca koji svaki na svoj način voli istu ženu, možda čak tačnije ideju o toj ženi. Kroz način na koji ispoljavaju svoju ljubav prema njoj, očitava se i njihov svjetonazor - književnika, nobelovca Abela Znorka (Šušljik) i lažnog novinara, profesora muzike Erika Larsena (Cekić). Jer, obojica su Heleni posvećeni, Larsen i 12 godina nakon njene smrti, a Znorko i u trenutku kada sazna da je preminula prije 12 godina. U predstavi punoj obrta, na kraju, ljubav, iako je ne mogu definisati kroz pozitivna određenja, već samo kroz negaciju, ostaje jedina istina. I to apsolutna ljubav, ona koja ne zna za pol. Jer, jedino zahvaljujući njoj i Znorko i Larsen prevazilaze svoju usamljenost, svoj cinizam ili pak, pretjerani životni optimizam. Jedino ljubav održava ih u životu.

Цекић је и режирао комад

-ФОТО: ДАМИР МУРСЕЉЕВИЋ/КИЦ БУДО ТОМОВИЋ

Kako je rekao Cekić, ovaj komad bio je njegova studentska želja, ali ga je prof. Predrag Ejdus posavjetovao da je "odloži" za kasnije. Postavio ga je na scenu, zajedno sa Šušljikom, 12 godina nakon diplomiranja. Kako ističe, glumac na sceni bez partnera ne postoji. Šmitovu rečenicu da ljubav nema pol, ne zna za pol, smatra suštinskom. Jer, za sobom povlači i pitanje koga volimo kada volimo.

– Volimo li mi osjećaj kada smo zaljubljeni, kada smo u razmjeni sa partnerom, ili to što mi budimo u partneru. I, da, ljubav nema pol. Da li je to prijateljska ljubav, ljubav prema roditeljima, roditeljska prema djeci, prijateljska ljubav, brat prema sestri i tako dalje. Stvarno mislim da pol tu ne predstavlja nikakvu granicu - kaže Cekić.

Glumac napominje i da su ih reakcije podgoričke publike oduševile i iznenadile. Jer, kaže, publika je reagovala na mjestima na kojima nisu očekivali.

– U svakoj komediji ima drame, u svakoj drami ima komedije, i taj kontrapunkt u priči, kao i u ovoj našoj, je neophodan - kaže Cekić, ističući da je ljubav uprkos svemu, jedini istinski pokretač.

Што је лаж, а што истина у љубави

-ФОТО: ДАМИР МУРСЕЉЕВИЋ/КИЦ БУДО ТОМОВИЋ

Šušljik nadopunjava kolegu, navodeći da ova predstava otvara samo djelić pitanja vezanih za ljubav i život. Sve dileme koje izranjaju u komadu, kaže Šušljik, potvrda su i da se ljubav, kao ni život, ne može definisati. I on potvrđuje misao da ljubav nema pol, za razliku od ljudi. Šušljik ističe i da se ovaj komad ne može igrati ako glumac ne zaroni duboko u sebe.

– Mi crpimo ne samo iz iskustava drugih, nego i iz vlastitog iskustva sve ono što nam je potrebno da iznesemo neku drugu sudbinu. Te sudbine su ujedno na neki način i naše - kaže Šušljik.

Napominje da se ljubav često romantizuje, ali, to nam je potrebno kako bismo zadržali radost u nama, kaže Šušljik.