Predatori su i muškarci i žene

Екипа представе

-ФОТО: ЂОРЂЕ ЦМИЉАНИЋ

Bajke, mitovi, legende i narodne priče, uvijek su utemeljni u realnosti. Bajke ponekad donose na prvi pogled jednostavnu, pravolinijsku priču. No, kada se malo dublje zagrebe, veoma često se razotkrije o kakvim stvarnim problemima i dešavanjima govori, i zašto uvijek na kraju, slično basni, ima neku vrstu naravoučenija. Tako je i s dobro poznatom bajkom o Crvenkapi i zlom vuku u šumi. Dekonstrukcijom ove priče Đorđije Tatić napisao je tekst drame "Vuk u ljudskoj koži" koji je nakon dramatizacije postao tekst za predstavu "Šuma" u režiji Andrije Rašovića. "Šuma" je nova predstava Dramske scene za djecu Gradskog pozorišta Podgorica. Kako je ovo koprodukcijska predstava, njenu realizaciju pomogli su i Opština Kolašin i Korifej teatra iz Kolašina. Premijerno, komad je izveden na sceni kolašinskog Centra za kulturu prije neko veče, a preksinoć na sceni KIC "Budo Tomović" u Podgorici. Projekat "Šuma" finansijski je podržan i na konkursu Ministarstva kulture i medija Crne Gore za pozorišnu djelatnost za 2025. godinu.

Ауторска и глумачка екипа заједно са директорицом Градског позоришта

-ФОТО: ЂОРЂЕ ЦМИЉАНИЋ

Глумице након завршетка извођења на сцени КИЦ-а

-ФОТО: ЂОРЂЕ ЦМИЉАНИЋ

Uloge glume Marija Đurić, Dijana Dragojević, Milica Šćepanović i Marija Vlaović. Scenografiju je uradila Smiljka Šeparović, kostime Marija Radusinović, video-rad Šeparović i Rašović, a asistent kostimografkinje je Boris Ćalić.

Predstava je, u svjetlu aktuelnih globalnih dešavanja vezanih za slučaj Epstin, veoma aktuelna. No, da ne izmišljamo toplu vodu, toga je bilo i ranije, ali je tema, kao i akteri, najčešće prećutkivana i gurana pod tepih. Jer, razotkriva se svijet u kojem ništa nije sveto, pa ni djeca, mladi ljudi. Svemu se stavlja etiketa s cijenom, a kako bi se zadovoljile nečije izopačenosti, i tako ućutkala istina, istinski moral, naivnost, kako bi se onemogućilo da djeca ne postaju odrasli ljudi preko noći.

Crvenkapu na scenu donosi glumica Marija Vlaović, studentkinja četvrte godine glume na cetinjskom FDU, kojoj je ovo prvi profesionalni projekat, kaže da je "Šuma" u stvari sistem u kojem živimo, a Crvenkapa je žrtva tog sistema.

Сцена из представе "Шума" - Црвенкапа

-ФОТО: ЂОРЂЕ ЦМИЉАНИЋ

– Bilo je izazovno raditi na ovom komadu, jer smo kopali po svojim traumama, po informacijama koje nas svakodnevno okružuju, a koje su prilično tragične. Ipak, mislim da ne treba gubiti nadu uprkos svemu - rekla je Vlaović, dodajući da su vukovi svi oni ljudi koji imaju neki problem, a koji ne mogu sami da riješe, da se suoče s nekim svojim frustracijama, odnosno ljudi koji su nezasitni. Vlaović dodaje da bi bilo poželjno da roditelji dođu sa svojom djecom u pozorište i zajedno pogledaju ovaj komad.

Публика током извођења

-ФОТО: ЂОРЂЕ ЦМИЉАНИЋ

Glumica Marija Đurić tumači lik Vuka, ali, napominje, Crvenkape su danas podjednako i žene i muškarci, u stvari svi nevini, zdravi ljudi koji vide svijet u ljepšim bojama i svi oni koji imaju tople, dobre namjere i lijep odnos prema životu.

– Vukovi, predatori, takođe su i muškarci i žene, oni ljudi koji u drugačijim bojama vide svijet, koji vjeruju da su vlasnici života svih nas. Možda koriste i društvene pozicije, kao i nedovoljan rad sistema, što omogućava da ti predatori opstaju i postoje u životu - navela je Đurić. Napominje da su se s likovima bavili na atipičan način, "sakrivajući" one uobičajene karaktere vezane za bajku o Crvenkapi, odnosno pokazujući da ti savremeni predatori nisu uočljivi na prvu, da šetaju među nama, da su dobro kamuflirani, da odlično manipulišu, i da zato ništa ne treba uzimati zdravo za gotovo.

Редитељ Рашовић

-ФОТО: ЂОРЂЕ ЦМИЉАНИЋ

Reditelj Andrija Rašović kaže da su bajke aktuelne, u svakom čovjekovom uzrastu. Kako kaže, radeći na predstavi, vodili su se time da je seksualno predatorstvo nažalost svakodnevno, i da se reaguje, najčešće u medijima, tek kad je kasno. Nedopustivim smatra, dodaje, i činjenicu da su žrtve najčešće samo puka statistika.

– Bajku smo stilski i žanrovski izmjestili i nismo išli za pukim osavremenjivanjem u smislu da je to neka urbana sredina. Tragali smo za stvarima koje su zaista pozorišne. Koristili smo metafore i znakove koje publici tog uzrasta nudimo kao pozorišni jezik - rekao je Rašović. Napominje i da je dodatno bilo teško raditi na predstavi koja za podložak ima opštepoznatu bajku. Ističe da je poražavajuće čuti koliko ima i koliko tih slučajeva prođe nezapaženo, što kod njega samo izaziva gađenje nad svijetom u kome živimo.