Vakcina protiv herpes zostera povezana sa manjim rizikom od srčanog i moždanog udara

Aktuelna vakcina protiv herpes zostera mogla bi značajno da smanji rizik od srčanog i moždanog udara, pokazuje novo istraživanje, a naučnici navode da bi mogla da pomogne u sprečavanju hiljada smrtnih slučajeva godišnje, prenosi Guardian.

Istraživanje, zasnovano na zdravstvenim podacima 70.000 ljudi u SAD, pokazalo je da su oni koji su primili vakcinu Shingrix imali 12 odsto manji rizik od dijagnoze kardiovaskularnog oboljenja tokom naredne tri i po godine. Ako rezultati budu potvrđeni, ova korist mogla bi da bude uporediva sa svakodnevnim uzimanjem ljekova za snižavanje krvnog pritiska, navode naučnici.

Doktor Maksim Take, klinički predavač na Univerzitetu Oksford i vođa studije, rekao je da bi, ukoliko rezultati budu potvrđeni kliničkim ispitivanjima, vakcinacija starijih osoba protiv herpes zostera mogla da spreči stotine hiljada slučajeva koronarne bolesti srca, moždanog udara i srčane insuficijencije širom svijeta.

„To bi moglo da bude jedna od najznačajnijih intervencija koje možemo da ponudimo kako bismo zaštitili i mozak i srce u starijem životnom dobu. Efekat bi mogao da bude ogroman“, rekao je Take.

Herpes zoster je bolno i ozbiljno oboljenje izazvano ponovnom aktivacijom virusa varičela-zoster, koji nakon preležanih ovčijih boginja ostaje neaktivan u organizmu. Može da izazove osip i bol u nervima koji ponekad traje mjesecima ili godinama nakon povlačenja osipa, što je komplikacija poznata kao postherpetična neuralgija.

Prva vakcina protiv herpes zostera, Zostavax, postala je dostupna 2006. godine i zasnivala se na oslabljenoj verziji virusa. Kasnije ju je nasledila efikasnija vakcina Shingrix, koja koristi noviju tehnologiju i koja se u Velikoj Britaniji nudi osobama starijim od 65 godina.

Nekoliko prethodnih istraživanja ukazalo je na to da vakcinisane osobe mogu imati manji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Međutim, ona su poredila vakcinisane i nevakcinisane osobe, zbog čega su rezultati mogli biti pod uticajem drugih faktora.

Novo istraživanje pokušalo je da prevaziđe taj problem poređenjem učestalosti kardiovaskularnih bolesti kod ljudi vakcinisanih prije i posle brzog prelaska sa vakcine Zostavax na Shingrix u SAD 2017. godine.

Istraživači su pratili zdravstvene podatke 70.000 odraslih osoba starijih od 60 godina tokom sedam godina nakon vakcinacije, koja je uključivala početnu i dodatnu dozu.

Vakcina Shingrix bila je povezana sa smanjenjem kardiovaskularnih događaja, uključujući srčani udar, srčanu insuficijenciju i moždani udar, za 12 odsto tokom prve tri i po godine nakon vakcinacije. Do kraja perioda praćenja bila je povezana sa četiri odsto manjim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Nature Medicine.

Iako je riječ o relativno maloj promeni apsolutnog rizika, ukupan efekat mogao bi da bude značajan s obzirom na to da su bolesti srca i moždani udar među vodećim uzrocima smrti.

„Ako se potvrdi u randomizovanom kontrolisanom ispitivanju, efekat vakcine Shingrix bio bi uporediv sa efektom antihipertenziva“, rekao je Take.

U toku je nekoliko kliničkih ispitivanja koja bi mogla da pruže pouzdanije dokaze. Naučnici takođe istražuju zbog čega bi vakcina mogla da štiti kardiovaskularno zdravlje.

Jedna od mogućnosti je da herpes zoster povećava rizik od bolesti srca i krvnih sudova, pa efikasnija vakcina smanjuje taj rizik. Druga mogućnost je da vakcina ima šire dejstvo na imuni sistem i potiskuje inflamatorne proteine.

Doktor Hugo Peder, istraživač u oblasti statističkog modeliranja na Univerzitetu u Bristolu, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da bi randomizovano ispitivanje bilo najbolji način da se pouzdano utvrdi da li rekombinantne vakcine zaista pružaju uočene koristi.

Ipak, dok takvo ispitivanje ne bude sprovedeno, prema njegovim riječima, ova studija pruža neke od najkvalitetnijih opservacionih dokaza koji ukazuju na moguću korist rekombinantnih vakcina za kardiovaskularno zdravlje.