Skupština Crne Gore danas o promjeni Zakona o privrednim društvima: Preduzeća da poslovanje usklade do 15. juna

Novi rok za usaglašavanje poslovanja preduzeća sa Zakonom o privrednim društvima je 15. jun, a provjerom zakonitosti registracije preduzeće baviće se Centralni registar privrednih subjekata umjesto notara.

O tim i još nekim izmjenama zakona danas će se izjasniti Skupština Crne Gore.

Pomjeranjem roka, koji bio predviđen za 31.mart, izlazi se u susret zahtjevima Zajednice opština Crne Gore. Pored toga traženo je da se Zakon o privrednim društvima uskladi sa više zakona iz oblasti lokalne samouprave kako bi opštinska odnosno gradska preduzeća mogla da funkcionišu zakonito, ali nakon jučerašnje rasprave u državnoj Skupštini nije baš jasno da li je to i postignuto. Sa više zvaničnih adresa ukazano je na koliziju sa Zakonom o lokalnoj samoupravi, Zakonom o finansiranju lokalne samouprave, Zakonom o državnoj imovini, Zakonom o radu, Zakonom o sprečavanju korupcije i Zakonom o komunalnim djelatnosti.

Po novom zakonu gradska preduzeća su dužna da donesu nove statute i imenuju novo rukovodstvo, sve to objave u Službenom listu i pošalju Centralnom privrednom registru. Ti podaci mogli su se samo elektronski predati, a elektronski sistem nije funkcionisao. Promjenom zakona sada će to moći i u pisanoj formi.

Poslanica DPS-a Aleksandra Despotović pitala je da li je zakon konačno usklađen sa EU i da li je usklađen sa zakonima koji važe za lokalnu upravu koje su tražile da se primjena odloži do kraja septembra zato što prilikom izbora organa rukovođenja preduzećimapostoje značajne razlike u odnosu na državni nivo.

– To su ključne stvari. To nijesmo čuli – rekla je Despotović.

Predstavnik predlagača, poslanik PES-a Vasilije Čarapić je kazao da su djelovali na izmjene Zakona o privrednim društvima i Zakona o izmjenama i dopunama o registraciji privrednih i drugih subjekata zbog problema u praksi. Period implementacije je bio šest mjeseci ali su se zbog digitalizacije i prelaska na novi sistem pojavili problemi. Naveo je da se nova preduzeća nisu mogla registrovati nekoliko mjeseci.

– Javio se problem ko će se baviti provjerom zakonitosti registracije. To će raditi Centralni registar privrednih subjekata, a provobitnim rješenjem je bilo predviđeno da to rade notari. Nije realno da neko ko nije dio upravnog postupka registracije sprovodi kontrolu. Pošto se dokumentacija može podnositi u pisanoj formi tu notari imaju svoju ulogu, za ovjeru prepisa. Ukoliko se dokumentacija podnosi elektronski neophodan će biti digitalni sertifikat. To su dva modela, dvije alternative čime će se olakšati pratkična primjena. Prethodni zakon je predviđao obavezu svih privrednih društava u Crnoj Gori da postupak usklađivanja sa novim zakonom sprovedu najkasije do 31. marta i iz objektivnih razloga to nije bilo moguće. Produžićemo rok na 15. jun. To je maksimalni rok koji smo mogli da ispregovaramo sa Evropskom komisijom – naveo je Čarapić.

Kazao je da softverski problemi Poreske uprave nisu nadležnost Skupštine. Rekao je da pravnih nejasnoća u zakonima više neće biti.

Zašto je došlo do zastoja u radu Poreske uprave trebalo je da odgovori izvršna vlast koja nije došla u parlament, rekla je Aleksandra Despotović (DPS). Ona je rekla da su ih iz parlamentrane većine 25. jula prošle godine ubjeđivali da je zakon odličan.

– To je zakon koji ima 763 stranice, 600 članova. Svjedočimo da niz članova nije u saglasju sa evropskim direktivim - kazala je Despotović.

Ona je navela da je privreda blokirana. Kao primjer blokade je navela da niko nije mogao da prevede vozilo, da registruje novu firmu, plati PDV.... Rekla je da je stari sistem ugašen preko noći, a evropski standardi kažu da mora da postoji prelazni rok. Tražila je odgovor ko je kriv za blokadu sistema.

Zbog kolizije zakona moguća intervencija Ustavnog suda

Pomoćnica generalne sekretarke Zajednice opština Crne Gore Marija Kljajić na sjednici Odbora za ekonomiju, finansije i budžet Skupštine Crne Gore podsjetila je da se suočavaju sa kolizijom više sistemskih zakona koji na različite načine uređuju pitanja organizacije i poslovanja privrednih društava. Upozorila je da zbog kolizije više zakona može doći do pokretanja postupaka pred Ustavnim sudom, osporavanje donošenja odluka organa upravljanja, kao i do problema prilikom registrovanja u Centralnom registru privrednih subjekata.

– Ovo nije isključivo pravno pitanje, već i pitanje funkcionisanja sistema koji pruža usluge od značaja za svakodnevni život i rad građana, kao što su vodosnabdijevanje, održavanje čistoće, komunalne indrastruktura, javni prevoz i drugo – poručila je Kljajić.

Ona je istakla da je Ministarstvo finansija prepoznalo problem i krajem prošle godine pristupilo izradi novog zakona o privrednim društvima u državnom vlasništvu.

– Na ovaj način ne odlažemo reforme nego omogućavamo da se one sprovedu na zakonit i održiv način – ocijenila je Kljajić.

Poslanik Evropskog saveza Boris Mugoša je rekao da se kroz ovaj zakon vidi kako vlast usvaja zakone na EU putu. Rekao je da ne znaju šta usvajaju ni kako će to da se primjenjuje. Kazao je da je zakon donijet krajem jula prošle godine, a u oktobru promijenjen, te da se sad ponovo mijenjaju da bi mogli da se primjenjuju.

On je postavio pitanje ko je odgovoran što se od 1. januara nije moglo osnovati nijedno preduzeće. Pitao je kolika je šteta po budžet nanijeta po tom osnovu.

– Ovo ne može da se zaboravi – rekao je on.

Poslanici različito o izmjenama zakona o privrednim društvima

Ponovio je da postoji kolizija zakona - Zakona o privrednim subjektima, Zakona o sprečavanju korupcije, Zakon o radu, Zakona o lokalnoj samoupravi i Zakona o državnoj imovini.

– Ljudi ne znaju što će da rade – kazao je Mugoša.

Naveo je da se ispravljaju samo sitnice, ali ne i anomalije.

Jefto Eraković (DPS) je pitao da li će neko odgovarati zašto se izgubilo dva, tri miliona eura zbog nemogućnosti registrovanja preduzeća. Kaže da se usvaja zakon koji će da počisti nečije neznanje. Rekao je da je loša poruka poslata investitorima.

Sonja Popović (DPS) je navela da su umjesto modernizacije sistema dobili blokadu. Ukazala je da tri mjeseca nije registrovana nijedna firma jer novi sistem ne radi i navela da štetu trpi državni budžet.

Pitala je da li ima odgovornih u sistemu ili im je možda kriv DPS. Ona je rekla da digitalizacija ne postoji jer se traži da se na digitalizovanu potvrdu Poreske uprave udari pečat.

Preuzmite našu aplikaciju