Situacija bi prije konačnog dogovora mogla postati još komplikovanija. To je, čini se, jedan od glavnih zaključaka sastanka vlasnika klubova Evrolige održanog na jezeru Komo.

Ambijent u "Vili d'Este" bio je spektakularan, domaćini iz Armani grupe i Olimpije Milano pobrinuli su se za vrhunsku organizaciju, a Evroliga je željela da pošalje jasnu poruku o svojoj snazi.

Evropska košarka trenutno raste na gotovo svim nivoima, a vlasnici klubova Evrolige, među kojima su se našli i brojni ljudi koji inače rijetko prisustvuju sastancima, poslali su veoma jasnu poruku.

Iako nije eksplicitno navedena u zvaničnom saopštenju, ona se može iščitati iz odluke da se postojeće vlasničke licence transformišu u franšize, kao i iz najavljene ekspanzije takmičenja.

Bilo je praktično jasno i prije sastanka da ponuda NBA lige neće biti prihvaćena. Prema informacijama iz krugova bliskih Evroligi, ona čak ne može biti ni osnova za budući dogovor, bez obzira na to što konkretne cifre nisu javno objavljene.

Istovremeno, sve je više kandidata za nove franšize. Posljednji u nizu je projekat Luke Dončića i njegove Rome, dok se očekuje da uskoro budu poznata i imena drugih klubova koji će dobiti mjesto među budućim članovima proširene lige.

Ipak, iako planovi NBA lige za Evropu nijesu bili glavna tema sastanka u Komu, upravo su oni na kraju postali jedna od centralnih tema razgovora.

Ko kontroliše novac, kontroliše i tržište

Neki od klubova iz gradova koje NBA javno pominje kao potencijalna tržišta za svoju evropsku ligu žele da zadrže otvoren kanal komunikacije sa američkom ligom.

Među njima su Real Madrid, Fenerbahče, Panatinaikos, ASVEL i Bajern Minhen.

Barselona i Olimpija Milano, takođe iz gradova koji se nalaze na NBA mapi, bile su mnogo opreznije, dok je dio ostalih vlasnika bio izrazito negativno nastrojen prema ponuđenom modelu.

Tokom razgovora mogla se čuti i poruka da NBA treba „pokazati poštovanje“, ali je odgovor iz druge strane bio veoma direktan:

„Kakvo poštovanje NBA pokazuje nama sa ovakvom ponudom?“

Finansijski dio ponude očigledno nije bio dovoljan da ubijedi vlasnike Evrolige. Međutim, pravi problem je mnogo dublji.

NBA želi potpunu kontrolu nad svojim evropskim projektom kako bi mogla da sprovede zamišljeni model.

Upravo to je za vlasnike evroligaških klubova najteže prihvatljivo.

Mnogi od njih decenijama ulažu novac u košarku. Pojedini klubovi i dalje posluju sa gubicima, dok su neki tek u posljednjih nekoliko sezona počeli da ostvaruju profit.

S druge strane, vlasnici znaju koliko vrijede tržišta koja već imaju.

Nije jednostavno napraviti novi košarkaški klub u Madridu i očekivati da će privući publiku i sponzore dok se nalazi u sjenci Reala. Isto važi i za Minhen i Bajern.

Zato se postavlja ključno pitanje: koliko vrijedi odricanje od kontrole nad sopstvenim tržištem i brendom? Kakve garancije klubovi dobijaju zauzvrat? I, na kraju, žele li uopšte da tu kontrolu prepuste nekom drugom?

Dvije konkurentske lige sve su realniji scenario

Ovdje više nije riječ samo o poslovnom spajanju dvije organizacije. Situacija je mnogo složenija.

Bivši igrač Evrolige i NBA lige Malkolm Dilejni svojevremeno je slikovito opisao košarku riječima:

„Košarka je zabavan sport, ali veoma neobičan biznis.“

Nova ponuda NBA lige možda bi mogla da promijeni situaciju, ali za sada nije poznato da li će do nje uopšte doći.

NBA je, u svakom slučaju, spremna da nastavi sa svojim planom i pokrene evropsku ligu 2027. godine.

Erik Menel, globalni košef sportskog sektora JPMorgana, poručio je da je projekat spreman za realizaciju.

„Imam izuzetno visok stepen povjerenja da ćemo u određenim tržištima dostići vrijednost od milijardu dolara po franšizi“, rekao je Menel na Sportico Invest London događaju.

On je otkrio i da se razgovara sa brojnim zainteresovanim stranama – od velikih fudbalskih brendova koji već imaju košarkaške klubove, preko onih koji ih nemaju, do aktuelnih evroligaških klubova i investitora koji žele da se uključe u projekat.

Sa druge strane, Evroliga nastavlja sopstveni plan.

Od 2027. godine trebalo bi da ima 24 kluba, a rukovodstvo takmičenja svjesno je da bi podjela evropske košarke mogla biti loša za sport, ali i da u aktuelnim okolnostima možda neće biti moguće izbjeći je.

NBA je već promijenila evropsku košarku

Ipak, postoji jedna stvar koju je teško osporiti.

Bez obzira na to kako će se završiti sukob NBA lige i Evrolige, interesovanje najjače košarkaške organizacije na svijetu već je donijelo dodatni novac i investicije u evropsku košarku.

Da NBA nije pokrenula svoj projekat, možda danas ne bismo imali dva nova ozbiljna košarkaška projekta u Rimu, niti bismo gledali toliki interes investicionih fondova za ulazak u vlasničku strukturu evroligaških klubova.

Dio projekata koji na kraju ne budu dio NBA ili FIBA sistema mogao bi završiti u Evroligi ili Evrokupu – i obrnuto.

A evropska košarka je kroz sličnu situaciju već prošla.

Tokom sezone 2000/01. FIBA Suproliga i Evroliga borile su se za prevlast na evropskom tržištu. Tada je novac koji je bio u igri bio neuporedivo manji nego danas.

Ipak, u ljeto 2001. godine dvije lige su se spojile.

Istorija, dakle, pokazuje da se ovakve situacije mogu riješiti.

Možda će ovog puta biti potrebno više vremena, više pregovora i mnogo više obrta, ali konačno ujedinjenje evropske košarke i dalje djeluje kao scenario koji je teško izbjeći.