Сјевер ће остати пуст ако Влада настави овако да помаже

Да се исељавање грађана са сјевера државе и даље наставља показују и најновији подаци Монстата. И док у Влади тврде да прeдузимају мјере након демографског слома који биљежи ова регија, што су показали резултати пописа, на терену ефеката, бар засад, нема. Сеоска продручја на сјеверу немају асфалтиране путеве, јавни превоз, доступну здравствену заштиту, нити подршку државних и локалних власти, због чега су све празнија и живот у њима одржавају улавном старачка домаћинства. Борбе стратегијама, најавамa и обећањима не дају резултате. Ни стамбена политика није наклоњена овој регији. Влада је покренула пројекат "Веље брдо" у Подгорици, обећавајући повољно куповину станова, чиме ће додатно подстаћи одлазак грађана из сјеверне регије.

За једанаест мјесеци прошле године највећи негативан природни прираштај забиљежен је у Пљевљима (минус 203), а највише становника је отишло из Бијелог Поља (минус 184). То показују најновији подаци Управе за статистику.

Од 25 црногорских општина, у 14 је забиљежен негативан природни прираштај, и то: Андријевица (минус 27), Беране (минус 25), Бијело Поље (минус 19), Цетиње (минус 75), Даниловград (минус 27), Херцег Нови (минус 37), Колашин (минус 37), Мојковац (минус 58), Никшић (минус 46), Петњица (минус 19), Пљевља (минус 203), Плужине (минус 42), Шавник (минус 23) и Жабљак (минус 13).

Историчар из Бијелог Поља Угљеша Пребирачевић каже да су три основна разлога што се грађани више деценија исељавају из тог града.

– Први је дугогодишња несмјењивост власти, што у огромној мјери проузрокује неодговорност, партијско запошљавање, владавину на националним подјелама, корупцију и фаворизовање стално истих људи, истих пројеката. Други разлог је велика незапосленост, јер код нас су годинама само затварали и пљачкали производне погоне, па тако имамо велики број хипермаркета који су у спрези са влашћу наставили пљачку и сиромашење грађана. Скоро и да немамо производних погон, чак се и не планирају, и ништа се не ради по питању запошљавања, и ако га има, препуштено је партијама. Слободно можемо да затворимо филијалу Бироа рада Бијело Поље – казао је за "Дан" Пребирачевић.

Како је додао, трећи разлог исељавања је лоша инфраструктурна повезаност, посебно на сеоском подручју, што је проузроковало одлазак младих са села и запуштање пољопривреде, у коју се, сем ситних премија, годинама ништа не улаже.

– Нема откупа, немамо сточне пијаце, нема сигурне набавке сјеменског материјала и, на крају, нема гаранција државе ни за један производ који сељак произведе. Све је ово утицало да грађани напуштају своја вјековна огњишта јер већина до својих кућа не може доћи ни теренским возилом. Зато нам се и сеоске школе масовно затварају. Такође, ту је и лоша безбједност грађана по селима јер их нико не штити од разних лопова и криминалаца. Како вријеме долази, бојим се да ће нам и села и градови на сјеверу остати пусти – закључио је Пребирачевић.

Одговарајући на питања "Дана" о предузетим мјерама након резултата пописа, из Министарства социјалног старања, бриге о породици и демографије кажу да се Црна Гора, попут многих земаља, суочава с демографским изазовима попут старења становништва и смањеног наталитета. "Дан" је конкретне одговоре тражио од Владе, међутим, они су наша питања прослиједили том ресору.

– Демографска транзиција, која подразумијева прелазак са високих стопа наталитета и морталитета на ниже, довела је до дугорочних последица у свим сферама друштва. Управа за статистику Црне Горе (Монстат) саопштила је дио коначних резултата пописа становништва у Црној Гори спроведеног крајем 2023. године, према којем Црна Гора има 623.633 становника, што је за 0,6 одсто више него на попису 2011. године. Просјечна старост становништва у Црној Гори је 39,7 година, што је два одсто више у односу на попис 2011, док Црна Гора има 78,4 одсто пунољетних становника, што указује на тренд старења становништва у Црној Гори. С обзиром на раст просјечне старости становништва и благо старење популације, неопходно је креирати мјере које ће допринијети подстицању рађања и смањењу исељавања младих, као и унапређењу услова за све друштвене групе у Црној Гори. Подршка породицама кроз повећање финансијских средстава за новорођену дјецу, као и субвенције за вртиће и радне олакшице за запослене родитеље, могу играти кључну улогу у стабилизацији демографске структуре. Паралелно с тим, како би се смањио тренд исељавања младих, потребно је унаприједити образовне и радне могућности у земљи. Улагањем у субвенције за покретање предузетничких идеја и иницијатива, као и кроз креирање програма стручног оспособљавања и запошљавања, млади би могли остварити боље перспективе и стабилнију будућност унутар Црне Горе – одговорили су нам из тог ресора.

Наводе да је миграција ка урбаним центрима довела до депопулације руралних подручја, што захтијева додатне напоре усмјерене ка равномјернијем развоју земље.

– Улагања у инфраструктуру, пољопривредне субвенције и дигитална повезаност у руралним срединама могу допринијети повратку становништва у те области, чиме би се очувале локалне заједнице и омогућио одржив развој. Имајући у виду да је један од принципа социјалне заштите превенција институционализације и доступност услуга у најмање рестриктивном окружењу за све кориснике, укључујући и старије особе, Влада је крајем прошле године усвојила Стратегију деинституционализације за период од 2025. до 2028. године с Акционим планом за 2025. Стратегија се доноси у циљу превенције институционализације, деинституционализације корисника/корисница и трансформације пружалаца услуга како би се осигурао живот у породици, односно заједници, као и развоја услуга подршке за живот у заједници, услуга савјетовања и социјално-едукативних услуга. Такође, усвојена је и Стратегија развоја система социјалне и дјечије заштите за период 2025–2028. године, која укључује јасне и мјерљиве циљеве за побољшање положаја особа с инвалидитетом у оквиру опште политике социјалне и дјечје заштите и представљаће значајан напредак у овој области – истичу у одговорима.

Додају да је осигуравање међусекторске сарадње и промоције интегративног приступа у пружању услуга један од кључних сегмената квалитетног функционисања и унапређења услуга, без обзира на тип услуге и циљну групу.

– Комбиновањем ових мјера, Црна Гора ће дугорочно утицати на стабилизацију демографске структуре, подстаћи наталитет и смањити одлазак младих. На тај начин створиће се повољнији услови за све генерације, чиме би се доприносило, како друштвеном, тако и економском развоју земље. У том смислу, на питање развоја услуга у систему социјалне и дјечје заштите, успостављања иновативних и интегрисаних услуга, као и њиховог финансирања, посебно ће се обратити пажња у наредном периоду, у циљу налажења квалитетног рјешења. Планирано је да се ова питања регулишу новим Законом о социјалној и дјечјој заштити, чије је усвајање предвиђено у овој години. У наредном периоду потребан је свеобухватан приступ и комбинација социјалних политика, образовних програма и улагања у инфраструктуру. Инвестирањем у ресурсе за подршку солидарности, Црна Гора може градити заједништво и социјалну сигурност који омогућавају квалитетнији живот и јаче друштво, у којем све генерације доприносе и дијеле јединствене вриједности и богатство свог искуства – сматрају у министарству.

М.М.К.–М.Н.