<p>CBCG predala Skupštini finansijski plan: Prihodu padaju, rashodi rastu, dobit 10,5 miliona</p>

Centralna banka je dostavila Skupštini Crne Gore finansijski plan za 2025. godinu. Dokument baziran na strateškom planu CBCG od 2022. do 2028. godine sadrži projekciju planiranih prihoda od 40,1 milion, rashoda od 29,5 miliona i dobiti od 10,5 miliona eura.

CBCG planira da u ovoj godini ostvari u odnosu na 2024. godinu manje prihode za 3,38 miliona. U prošloj godini prihodi banke su bili 43,49 miliona, a ove godine su projektovani na iznos od 40,11 miliona. Odnosno ukupni prihodi za 2025. godinu biće za osam odsto manji u odnosu na plan za 2024. godinu.

– Ukupni prihodi su planirani u manjem iznosu u odnosu na plan za 2024. godinu iz razloga nižih finansijskih prihoda i prihoda poslovanja i drugih prihoda. Razlog tome je planirano niže ostvarenje prihoda od kamata na depozite usljed očekivanog nastavka pada kamatnih stopa tokom naredne godine, kao i manjih prihoda od usluga i servisa koje Centralna banka pruža u platnom prometu – navodi se u Finansijskom planu koji je dostavljen Skupštini.

Planirani prihodi od kamata su u odnosu na prošlu godinu manji za 2,06 miliona. Najveći pad CBCG planira od prihoda od kamata na depozite, čak 3,94 miliona eura. Centralna banka očekuje i pad prihoda od naknada za 1,5 miliona.

Iako Centralna banka prognozira pad prihoda u gotovo svim segmentima prihoda od naknada, najveći pad, 2,1 milion, očekuje se u domenu naknada za usluge platnog prometa.

Finansijskim planom Centralne banke za 2025. godinu predviđeni su ukupni rashodi u iznosu od 29,5 miliona.

Projektovani rashodi kamata odnose se na rashode kamata drugim finansijskim institucijama (Fond za zaštitu depozita) i rashode kamata javnom sektoru (Ministarstvu finansija) iznose 8,9 miliona, što je manje za šest miliona u odnosu na prošlu godinu.

Ukupni planirani rashodi za 2025. godinu su za sedam odsto manji u odnosu na plan za 2024. godinu.

Troškovi poslovanja su uvećani za 3,7 miliona, što je za 22 odsto više nego u 2024. godini.

Kako se navodi u Finansijskom planu, najviše sredstava Centralna banka će potrošiti zbog implementacije instant i SEPA plaćanja, što iziskuje skok operativnih troškova za uvođenje tih novih informaciono-tehnoloških rješenja.

Osim troškova za instant i SEPA plaćanje, rast rashoda je planiran i zbog troškova poslovanja – povećanja naknada, administrativnih troškova i troškova zaposlenih.

Kao razlika između prihoda i rashoda za 2025. godinu, planirano je ostvarivanje neto dobiti za ovu godinu 10,58 miliona, što je u odnosu na prošlu godinu manje za 1,26 miliona.

Kako se navodi u dokumentu, ostvarivanje planirane neto dobiti za 2025. godinu u najvećoj mjeri zavisiće od međunarodnog finansijskog tržišta i brzine implementacije SEPA od strane našeg bankarskog sistema.

Za plate pola miliona više

Sudeći prema planiranim rashodima, zaposleni u CBCG, njih 384, od ove godine dobiće i nove kolege, jer ova ustanova ima namjeru da kadrovski ojača kolektiv Centralne banke, u kojem je trenutno zaposleno 14 doktora nauka, 94 magistra, 193 sa visokim obrazovanjem, tri sa višim, 71 sa srednjim i devet sa osnovnim i nižim stručnim obrazovanjem.

Za bruto zarade zaposlenih u CBCG planirano je 11,9 miliona, što je za skoro pola miliona više nego lani.

Troškovi zaposlenih povećani su za 860 hiljada, troškovi za druga primanja porašće oko 300 hiljada, naknade povećanih troškova zaposlenih za 100 hiljada, a troškovi naknada zaposlenima za skoro 200 hiljada.

Uživaće zaposleni u CBCG i u boljim uslovima rada, jer njihov poslodavac jedan dio povećanih rashoda pravda ulaganjem u modernizaciju i digitalizaciju poslovnih procesa, inovacija.

Preuzmite našu aplikaciju