<p>Vuković za "Dan": Standard građana "Evropom sad 2" poboljšan uprkos rastu cijena</p>

Imajući u vidu da je glavni cilj programa "Evropa sad 2" (ES2) stvaranje održivog ekonomskog okvira koji omogućava rast zarada i životnog standarda, uz istovremeno smanjenje fiskalnog opterećenja na rad, možemo konstatovati da je program već u prvoj godini sprovođenja potvrdio opravdanost vizije na kojoj je zasnovan i pokazao se kao uspješan, ocijenio je u intervju za "Dan" ministar finansija Novica Vuković povodom godinu dana od početka primjene ES2.

– Snažnim povećanjem minimalne zarade, te smanjenjem stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, osnažen je životni standard, a Crna Gora je postala država sa najnižim i najkonkurentnijim poreskim opterećenjem rada u Evropi. Kroz smanjenje troškova rada, jača konkurentnost domaće privrede, uz stvaranje povoljnijih uslova za zapošljavanje i širenje poreske baze. Rezultati sprovedene reforme jasno su vidljivi: zabilježen je snažan rast raspoloživog dohotka, što je direktno doprinijelo poboljšanju socio-ekonomskog položaja građana, povećanju finansijske i socijalne inkluzije, smanjenju neformalne zaposlenosti i jačanju fiskalne discipline. Povećanjem raspoloživog dohotka podstaknuta je lična potrošnja, što se reflektovalo na povećanu naplatu poreza i stabilnost javnih prihoda – kazao je Vuković.

•Koji podaci pokazuju da je program bio uspješan, a koji podaci/prihodi su podbacili u odnosu na projekcije koje ste imali lani?

Set zvaničnih i dostupnih podataka jasno pokazuje poboljšanje ključnih socio-ekonomskih pokazatelja. Prije svega, crnogorska ekonomija bilježi povoljnu dinamiku rasta – rast BDP-a u drugom kvartalu iznosio je 3,5 odsto, što je iznad prosjeka Evropske unije i Eurozone, i jedan je od najviših u Evropi. Posebno ohrabruje činjenica da rast počiva na zdravim osnovama, prije svega na snažnoj privatnoj potrošnji i investicijama koje u prvoj polovini ove godine bilježe rast od preko sedam odsto.

Na tržištu rada zabilježen je istorijski napredak – stopa nezaposlenosti je u 2025. godini po prvi put jednocifrena, pri čemu u avgustu iznosi 8,93 odsto, što predstavlja najniži nivo od kada postoji evidencija Zavoda za zapošljavanje. Istovremeno, broj zaposlenih za osam mjeseci veći je za 4,7 odsto u odnosu na prošlu godinu, dok je prosječna neto zarada premašila 1.000 eura, sa rastom od preko 20 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što su jasni dokazi da su efekti programa vidljivi u realnom sektoru i da konkretno doprinose poboljšanju životnog standarda građana.

Saglasni sa preporukama MMF-a

•MMF je ocijenio da reforme ES1 i ES2 nisu održive na dugi rok. Da li ste saglasni sa tom ocjenom i da li ćete uraditi nešto u narednom periodu po tom pitanju ukoliko smatrate da nisu održive?

Ministarstvo finansija i MMF izražavaju vrlo slične stavove po pitanju ključnih reformi, politika i smjera kretanja crnogorske ekonomije, što je potvrđeno izjavom MMF-a sa nedavne misije, u kojoj je navedeno da Crna Gora ostaje posvećena održivoj i odgovornoj fiskalnoj politici, koja je u skladu sa najboljim međunarodnim praksama.

MMF dodatno konstatuje da je u postpandemijskom oporavku zabilježen snažan rast ekonomije od prosječno devet odsto godišnje, da su programi "Evropa sad" smanjili sivu ekonomiju i ojačali kupovnu moć, da su povećali finansijsku i socijalnu inkluziju građana i zaposlenost, dok po pitanju cijena očekuju stabilizaciju inflacije na oko dva odsto u srednjem roku. I po pitanju fiskalnih pokazatelja MMF očekuje deficit budžeta negdje u rasponu sličnom kao i Ministarstvo finansija. Dakle, u ovom trenutku naše ekonomske osnove su stabilne, rast ekonomije je dinamičan, naplata prihoda je u skladu sa očekivanjima, dok sve svoje tekuće obaveze država servisira iz redovnih prihoda.

Kada su u pitanju ključne preporuke za dalje djelovanje, Ministarstvo finansija je u potpunosti saglasno sa preporukama o potrebi za srednjoročnom konsolidacijom i najavljuje dalje aktivnosti na uravnoteženju primarnog budžeta, povećanju efikasnosti javne potrošnje i strukturnim reformama koje će dodatno modernizovati fiskalni okvir.

Kada je riječ o budžetskim podacima, prihodi budžeta za devet mjeseci premašili su prošlogodišnju naplatu za isti period, i to u iznosu od 24 miliona, dok je u istom periodu naplata budžetskih prihoda realizovana na nivou od 99 odsto plana. Navedeno potvrđuje fiskalnu odgovornost, stabilnost i efikasnost upravljanja javnim finansijama. Dodatno, ključne kategorije poreza bilježe snažan porast naplate: porez na dobit pravnih lica već je premašio godišnji plan naplate za 2,7 miliona eura i preko 18 miliona eura je veći u odnosu na isti period 2024. godine; porez na dohodak fizičkih lica je za 18,4 miliona eura veći u odnosu na isti period 2024. godine; prihodi budžeta po osnovu akciza i PDV-a kumulativno su veći u odnosu na isti period 2024. godine za čak 150 miliona eura. Samo u septembru prihodi budžeta premašili su kako plan za 8,2 miliona eura, tako i prošlogodišnje ostvarenje za snažnih 13,7 miliona eura.

Takođe, u navedenom periodu rast prihoda po osnovu indirektnih poreza u potpunosti kompenzuje pad prihoda po osnovu doprinosa za PIO, potvrđujući kredibilnost implementiranih mjera i stabilnost fiskalnog sistema.

Dakle, sveukupno posmatrano, rezultati potvrđuju da je program "Evropa sad 2" ispunio svoj suštinski cilj – da obezbijedi rast zaposlenosti, povećanje dohotka građana i fiskalnu stabilnost, uz istovremeno stvaranje preduslova za stabilan i održiv ekonomski razvoj.

Kompenzovan pad prihoda od doprinosa

•Da li je Fond PIO ugrožen, s obzirom na ogroman deficit, i da li je Vlada naplatila dovoljno prihoda da finansira nedostatak novca zbog smanjenja doprinosa?

Finansiranje deficita Fonda PIO predstavlja važan element očuvanja socijalne stabilnosti i međugeneracijske solidarnosti. Država redovno obezbjeđuje dodatna sredstva iz budžeta kako bi garantovala urednu isplatu penzija i zaštitu životnog standarda penzionera. Deficit Fonda PIO nije nikakva novina, već višedecenijski obrazac funkcionisanja. Shodno navedenom, kao što je to bio slučaj i u prethodnom periodu, finansiranje Fonda PIO realizuje se iz opštih prihoda budžeta, uz određene izmjene strukture izvora finansiranja između prihoda od doprinosa i poreskih prihoda budžeta. Dakle, finansiranje Fonda PIO nije planirano iz zaduženja.

U kontekstu povećanja penzija, podsjetićemo da je od 1. januara 2024. godine došlo od značajnog povećanja minimalne penzije na 450 eura. Takođe, postojeća regulativa predviđa automatsko redovno uvećanje penzija kroz usklađivanje sa kretanjima inflacije i prosječne zarade, a koje se vrši tri puta godišnje, čime se osigurava realan rast penzija. U tom smislu, u 2025. godini, u januaru je došlo do usklađivanja pezija u iznosu od 6,85 odsto, u maju od 3,1 odsto, a u septembru 1,98 odsto, odnosno u 2025. godini kumulativno usklađivanje iznosilo oko 12,15 odsto. Rastući trend, uz nešto umjereniji rast u januaru, očekivan je i u narednom periodu.

U trenutku kreiranja i usvajanja reforme projektovano je da će državni budžet biti uskraćen za između 180-200 miliona po osnovu smanjenja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, pri čemu se jedan dio prihoda po ovom osnovu kompenzuje kroz višu bruto osnovicu, dok se drugim kompenzatornim mjerama ostvaruje neutralni fiskalni efekat na budžet već u 2025.

Za devet mjeseci 2025. godine, doprinosi za PIO ostvareni su u iznosu od 245 miliona i manji su u odnosu na prethodnu godinu za 149,6 miliona. Budući da je za navedeni period naplata ključnih indirektnih poreza – PDV-a i akciza – premašila 150 miliona u odnosu na prošlu godinu, možemo konstatovati da je u potpunosti kompenzovan pad po osnovu naplate doprinosa za PIO. Dodatno, u ovoj godini je ostvaren i snažan rast naplate kod direktnih poreza, što je posljedica implementiranih reformi i ubrzane privrede aktivnosti.

•Da li je standard građana bolji sada u odnosu na prije godinu dana, odnosno prije primjene reformi nazvane ES2, s obzirom na rast cijena hrane, stanova, kirija...?

Dostupni statistički podaci ukazuju na znatno poboljšanje standarda građana, pri čemu je pozitivan efekat evidentan i uprkos izazovima vezanim za rast cijena hrane, stanovanja i kirija. Ključni faktori koji utiču na inflatorna kretanja u Crnoj Gori jesu globalni izazovi i uvozne cijene, na koje Crna Gora, kao mala i otvorena ekonomija, ne može da utiče. Eksterni faktori, poput rata u Ukrajini, poremećaja lanaca snabdijevanja i energetske krize u Evropi, imali su značajne efekte na inflaciju i na globalnom nivou, ne samo u Crnoj Gori.

Uprkos tome, prosječna neto zarada u Crnoj Gori gotovo se udvostručila u posljednje četiri godine – sa nešto iznad 500 eura na preko 1.000 eura, koliko iznosi danas. Realni rast zarada umanjen za inflaciju takođe je bio snažan i iznosio je preko 40 odsto u ovom periodu, što pokazuje da je došlo do porasta kupovne moći građana. Ukoliko posmatramo period od prije godinu dana, danas je u Crnoj Gori prosječna neto plata veća za preko 20 odsto, što jasno potvrđuje da je došlo do povećanja raspoloživog dohotka, jačanja kupovne moći i očuvanja životnog standarda, čak i u periodu kada su cijene ključnih životnih potrepština rasle. Ukratko, građani Crne Gore danas raspolažu većim realnim primanjima nego ikada ranije, što je direktna potvrda uspješnosti sprovedenih ekonomskih mjera.

Preuzmite našu aplikaciju