Šezdeset osma u Jugoslaviji i Rumuniji i događaji u Čehoslovačkoj (1): Godina koja je promijenila svijet

За разлику од осталих сусједних држава, са којима је имала различита политичка непријатељства и ратне сукобе, Југославија са Румунијом никада није ратовала, "па чак ни када су се у Другом свјетском рату ове двије државе налазиле на супротним позицијама". Природу тих односа најбоље је објаснио млади, а већ познати српски историчар др Немања Митровић у својој књизи "Тито-Чаушеску године зближавања: југословенско-румунски односи 1968-1970", коју је 2020. године објавио Институт за савремену историју из Београда, на коме је он запослен као научни сарадник. Књигу смо већ једном користили на овом мјесту, а за ову прилику уз ауторово и одобрење издавача, из ње ћемо пренијети дјелове текста изпоглавља

"Осврт на 1968. годину".

Др Немања Митровић рођен је 1994. године у Лесковцу. Дипломирао је и мастерирао на Филозофском факултету Универзитета у Београду на Катедри за историју Југославије. Мастер рад "Југословенско-румунски односи: Сусрети и разговори Јосипа Броза Тита и Николаја Чаушескуа током 1969. и 1970. године" одбранио је 2018. године. Поводом прославе дана Института за савремену историју 31. јануара 2019. уручена му је наградa "Др Љубомир Љуба Петровић" која се додјељује за најбољи мастер рад одбрањен на Катедри за историју Југославије. Докторирао је 2023. године, одбранивши тезу под називом "Југословенско-румунски односи 1954-1968". Добитник је и награде "Гаврило Принцип", која се додјељује за најбољи рад младих аутора из области српске националне историје, а поред ове објавио је и монографију "Деценија искушења: југословенско-румунски односи 1954-1968".

                                                 ****

"Врућа" 1968. година успјела је да протресе свијет и промијени саме основе друштва. Након те године ништа више није било исто. За њу се не може рећи да је почела 1. јануара, а завршила се 31. децембра, јер је као и 1848, 1914, 1939. или 1945. година представљала само врхунац процеса и догађаја који су почели много раније. Данас шездесет осма изазива различите асоцијације. Неки је повезују са студентским демонстрацијама у Југославији и широм свијета, други са атентатима на Мартина Лутера Кинга и Роберта Кенедија, трећи са интервенцијом у Чехословачкој или неким другим догађајима. Најјача асоцијација је ипак везана за студентски покрет јер су студенти заузимали универзитете, улице и тргове захтијевајући више права и правде, мање доминације, како капитала, тако и ауторитета, више слободе и равноправности. Мада се протести из 1968. године највише везују за опозицију у Њемачкој или студентске демонстрације у Паризу, ипак је све почело у Сједињеним Америчким Државама. Прије свега, отпором рату у Вијетнаму и покретима за једнака права и укидање сегрегације на расној основи. Ова година остала је упамћена и по Олимпијским играма одржаним током октобра у Мексику. Игре су, осим обарања спортских рекорaда, биле значајне и због тога што је тада први пут уведена допинг контрола, а први такмичар који је био позитиван дисквалификован је због коришћења алкохола. Први пут су Источна и Западна Њемачка наступале одвојено, част да запали Олимпијски пламен припала је једној жени, а Игре нијесу заобишли ни политички инциденти.

Шездесет осма је била једна од турбулентнијих година у америчкој историји. Готово цио амерички народ је био незадовољан. Незадовољни су били борци за грађанска права, Афроамериканци, студенти, Нова љевица.

ПРИРЕДИО: МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

(НАСТАВИЋЕ СЕ)