Đukić: Nesprovođenje reformi je veći problem nego kašnjenje sa zatvaranjem poglavlja

Sve su glasnije ocjene da Crna Gora ove godine ipak neće uspjeti da zatvori sva pregovaračka poglavlja sa Evropskom unijom, iako je to ambiciozni plan Vlade. Iz Brisela su u više navrata poručili da eventualno kašnjenje ne bi predstavljalo dramatičan zastoj na evropskom putu, ali i upozorili da bi naredna, izborna godina mogla dodatno da usloži proces. Da nije tragedija ako se koje poglavlje, pa čak i članstvo, malo odloži, smatra i predsjednika NVO Multimedijal MNE Željko Đukić. Ono što je glavni problem, prema njegovoj ocjeni, jeste što u Crnoj Gori nema političke volje da se reforme istinski sprovedu, kao i to što bi pojedini političari u susret izborima mogli da pojačaju euroskeptične poruke i igraju na identitetska pitanja.

Mogućnost da se vladin plan o završetku pregovora sa EU ove godine ipak ne ostvari nekoliko puta je pominjana prethodnih dana sa više različitih adresa. Đukić smatra da takve ocjene nisu nerealne, ako se uzme u obzir da smo već na polovini godine, a da situacija u parlamentu nije dobra.

– Naši političari su bili previše optimistični kada su najavljivali zatvaranje svih poglavlja do kraja godine. U parlamentu u poslednje vrijeme imamo dosta oprečnih stavova. Posebno od kako je DNP izašao iz Vlade, postali su dosta agresivni po pitanju sabotaže tog procesa i ukazivanja da se neke stvari, navodno, ne rade dobro. Takođe, i nekadašnji najveći evropejci – DPS – sada najviše kritikuju i često ukazuju na to, šalju čak i dopise Briselu i evropskim poslanicima. Dakle, opozicija često kroz raznorazne njima moguće mehanizme pokušava da ukaže EU da svoj posao ne radimo dobro. I to je određena sabotaža. Neću ulaziti u to da li ti njihovi navodi i ponašanje ponekad imaju osnova ili ne. Rekao bih da su to određene političke igre i stvaranje tenzija u kontinuitetu, s obzirom da je izborna godina vrlo blizu, pa su mnoge političke partije već ušle u kampanju – kazao je Đukić za "Dan".

Kako naglašava, ideja da Crna Gora postane članica EU do kraja 2028. godine dobra je i ohrabrujuća, ali ne bi bilo tragično ni ukoliko bi se taj rok pomjerio.

– Važno je da postoji istinska politička volja i spremnost da se reforme sprovedu do kraja. Ako zakasnimo pola godine ili godinu, svijet neće propasti. Mnogo je važnije da izgradimo sistem u kojem zakoni važe jednako za sve, a trenutno to nije situacija – ističe naš sagovornik.

Po njegovom mišljenju, najveći rizik nije eventualno kašnjenje u zatvaranju poglavlja, već retorika političkih struktura koje bi tokom izborne kampanje mogle da pojačaju evroskeptične poruke i igraju na identitetska pitanja.

– Suštinski problemi nijesu samo eventualni problemi u procesu donošenja zakona, već u njihovoj primjeni. Često usvojimo zakon koji je formalno usklađen sa evropskim standardima, ali se on u praksi ne sprovodi ili se primjenjuje selektivno. Evropska unija ne prati samo šta piše u zakonima, već i kako sistem funkcioniše u stvarnosti. Imamo i problem sa slabim kapacitetima državne administracije. Jeste da su se zapošljavali bez ustezanja, ali daleko smo od jake administracije, i to će biti još jedan od izazova da sve završimo na vrijeme. Dobro je što iz Evropske unije i dalje stižu pozitivni signali i što se već formiraju strukture koje će raditi na ugovoru o pristupanju. Ali, istovremeno, ne smijemo ignorisati probleme unutar sistema, jer Evropa neće gledati samo naše izjave, već konkretne rezultate – naglašava Đukić.

Govoreći o podršci građana Evropskoj uniji, ističe da ne očekuje drastičan pad, iako je u posljednjim istraživanjima zabilježeno blago opadanje podrške. Podsjeća da su slični procesi pratili i druge države uoči ulaska u Evropsku uniju, uključujući i Hrvatsku, gdje je u završnoj fazi pregovora takođe došlo do pada podrške EU i jačanja evroskeptičnih političkih opcija.