Nakon islandskog "ne" Evropskoj uniji ostala još samo Crna Gora

Jer, nakon što su Islanđani rekli "ne" novom evropskom koraku, Briselu je ostala jedna mala zemlja koja još uvijek uporno ide ka istom cilju – Crna Gora. Ona je u ovom trenutku možda i posljednja prilika da Evropska unija na djelu pokaže da politika proširenja nije svedena na praznu frazu.

Island je glasao protiv nastavka pregovora prije svega zbog straha za suverenitet i kontrolu nad ribarskim bogatstvom. To je njihova demokratska odluka i njihova specifična nacionalna računica. Ali ona istovremeno mijenja i širu evropsku sliku: još jedan potencijalni kandidat je odustao od koraka ka punopravnom članstvu.

A Crna Gora nije.

– Građani Islanda odlučili su da ne podrže ponovno otvaranje pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Uvažavam demokratski izraženu volju i pravo da se odluke o budućnosti države donose u skladu sa sopstvenim okolnostima, prioritetima i interesima – poručila je ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.

A onda je povukla jasnu razliku između islandskog i crnogorskog puta.

– Crna Gora je, upravo slijedeći svoje državne interese, članstvo u Evropskoj uniji označila kao strateški cilj. Ta ambicija zasnovana je na uvjerenju da evropska integracija znači snažnije institucije, veću sigurnost, više prilika i bolji kvalitet života naših građana – navela je Gorčević.

To je, u suštini, politička linija koja Crnu Goru razlikuje od Islanda. Za Island je EU jedna od mogućih opcija. Za Crnu Goru je EU strateški pravac. I dok su Islanđani zaključili da im sada nije potrebno više Evrope, Podgorica pokušava da dokaže da je spremna za više Evrope u sebi.

EK: Poštujemo izbor naroda, Island ostaje blizak partner

Gorčević zato podsjeća i da ubjedljiva većina građana Crne Gore podržava evropsku budućnost.

– Uvažavajući tu činjenicu, radimo na završetku pregovora do kraja godine i ispunjenju generacijskog cilja – punopravnog članstva do 2028. godine – dodala je ministarka.

I upravo tu dolazimo do suštine.

Evropska unija je godinama pričala o proširenju, a proširenje je stajalo. Zemlje zapadnog Balkana mijenjale su zakone, institucije i vlade, dok je Brisel često izgledao kao administracija koja je zaboravila da je proširenje jedan od njenih najmoćnijih političkih instrumenata.

Danas je, međutim, geopolitika sve promijenila. Rat u Ukrajini, nova bezbjednosna neizvjesnost i borba za uticaj na evropskom prostoru vratili su proširenje u prvi plan. Ali Evropi sada nije dovoljno da o tome govori. Ona mora da pokaže rezultat.

A nakon islandskog "ne", taj rezultat se sve više zove – Crna Gora.

Kako je za Antenu M kazao izvjestilac Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjan Šarec, Crna Gora je sada jedina zemlja koja bi mogla biti spremna vrlo brzo.

– Nije sve još završeno, nije sve idealno, ali Crna Gora će biti jedina – poručio je Šarec.

To je rečenica o kojoj bi u Podgorici trebalo ozbiljno razmisliti.

Jer, Evropska unija je, pomalo surovo rečeno, spala na Crnu Goru kao na najvidljiviji dokaz da proširenje još postoji. Ne zato što je Crna Gora jedina važna država u Evropi, nego zato što je danas najbliži kandidat koji može briselsku priču pretvoriti u političku činjenicu.

Zato sada treba očekivati i širom otvorena vrata Evropske unije. Ne tako što će Brisel Crnoj Gori oprostiti neizvršene obaveze, nego tako što će imati mnogo snažniji politički interes da joj pomogne da dosegne cilj. Evropska komisija će morati da pokaže da je i sama spremna na završni napor i da se, ako treba, potrudi da Crnu Goru gotovo unese pod svoje okrilje.

Crnoj Gori je potrebna Evropa. Ali, sve više izgleda da je i Evropi potrebna Crna Gora.

Najveća opasnost zato više nije u Briselu. Ona je u Podgorici.

Šarec je upozorio da Crna Gora ne smije sama sebe saplitati i da politika ne smije pokvariti proces u koji su uložene godine rada. To je možda i najvažnija poruka u ovom trenutku. Ako se evropski put sada uspori zbog domaćih političkih sukoba, dnevnih interesa i nepromišljenih poteza, Crna Gora bi mogla sama sebi zatvoriti vrata koja su joj se, poslije mnogo godina, konačno širom otvorila.

Ishod na Islandu zato nije nužno loša vijest za Crnu Goru. Može biti upravo suprotno.

Dok jedni odustaju od evropskog puta, Crna Gora je ostala kao najozbiljniji kandidat za dogovor. A ako Evropska unija želi da dokaže da politika proširenja nije mrtva, sada ima priliku da to pokaže konkretnim rezultatom.

I možda je u tome najveći paradoks islandskog referenduma: njihovo "ne" moglo bi da pojača evropsko "da" Crnoj Gori.