Капитализам и геноцид

Свједочио сам 23. октобра пред Поротом савјести на Трибуналу за Газу. Моје излагање било је фокусирано на економске силе у основи геноцида над палестинским народом. Преносим овдје тај говор у цјелини.

Зовем се Јанис Варуфакис. Ја сам економиста, политичар и активиста грчког огранка МеРА25 и паневропског покрета ДиЕМ25. Овдје сам у својству стручњака за начин на који капиталистичка динамика подстиче и појачава геноцид над палестинским народом.

У намјери да помогнем пороти да донесе информисану одлуку, бавићу се економским силама у основи саучесништва глобалног капитала најприје у етничком чишћењу Палестинаца, а однедавно и у геноциду над њима.

Порота би требало да има на уму да се геноцид исплати, а касније ћу аргументовати да се геноцид исплати још много више када у његовом извршењу учествује нови облик капитала.

За почетак, порота би требало да зна да се капитализам храни људском биједом и чистом деструкцијом. Зато нема никаквог парадокса у томе да, у вријеме када потражња, производња и повјерење потрошача биљеже нагли пад у Израелу, израелска берза не само да није пала од почетка геноцида у Гази, већ је порасла за преко 160 одсто.

То одражава основну политичку економију окупације, а нарочито начин на који су хиљаде израелских компанија повезане са америчким, европским и корејским мегакорпорацијама – укључујући и најмоћније свјетске финансијске конгломерате – чинећи међународну мрежу која се непрекидно шири од октобра 2023. И чим је израелски буџет за одбрану удвостручен, та мрежа је усмјерила велике "инвестиције" у израелску убилачку машинерију.

За више детаља о томе, порота би требало да узме у обзир извјештај специјалне извјеститељке УН-а за окупиране палестинске територије Франческе Албанезе под називом "Од економије окупације до економије геноцида".

Наравно, ништа од овога није ново. Историја нас учи да су економски интереси били кључни покретачи и помагала колонијалних подухвата, а често и геноцида почињених у тим подухватима. Корпоративни сектор је био саставни чинилац колонијализма од његовог настанка, при чему су корпорације – почев од холандских и британских источноиндијских компанија – историјски доприносиле насиљу над аутохтоним становништвом и земљиштем, експлоатацији и коначно одузимању имовине, начину доминације познатом као расни колонијални капитализам. Израелска колонизација окупираних палестинских земаља није изузетак.

Порота би требало да буде свјесна начина на који се на примјеру Палестине данас препознају све три фазе колонијалне експропријације:

Прво је наступила фаза отворене експропријације – бруталне пљачке земље и претварања староседјелачког становништва у јефтину или робовску радну снагу. Та фаза, која је довела до успона капитализма у 18. вијеку, била је евидентна у Палестини од Балфорове декларације, а посебно током и након Накбе. Палестинска земља је брутално одузимана, а Палестинци су бивали прогнани или затварани у бантустане који су колонизаторима, барем до друге интифаде, били извор јефтине радне снаге.

Друга фаза модерног колонијализма, позната и као неоимперијализам, није се толико тицала пљачке земље колико је имала за циљ да обезбиједи тржишта за вишак робе капиталистичких центара коју нису могли да апсорбују на домаћем нивоу због недовољне потражње. Ова неоимперијалистичка димензија се појавила у Палестини када је Израел почео да апсорбује огромне количине оружја из САД, Њемачке и Велике Британије, чиме је значајно допринио укупној потражњи у тим земљама. У скорије вријеме, израелски произвођачи оружја успјели су да уђу у ову игру као извозници. Високотехнолошко оружје које је испробано и тестирано на палестинском становништву извози се у стране земље, укључујући и (срамотно) моју земљу Грчку и многе арапске државе.

Трећу фазу савремене акумулације капитала која напаја експропријацију код куће и колонијализам у иностранству називам технофеудалном фазом. Она подржава акумулацију новог, радикалног облика капитала који сам назвао капитал у облаку.

Порота треба да зна да је капитал у облаку мрежа машина – сачињена од телефона, таблета, сервера и алгоритама – која ради нешто изванредно: ми ту мрежу обучавамо да нас она обучава како да ми њу обучимо да нас добро упозна и манипулише нашим понашањем, што власницима капитала у облаку обезбјеђује огромну моћ да нам раде ствари против наше воље које су у њиховом интересу.

У том контексту, порота би требало да узме у обзир чињеницу да ниједна земља није дала такав приступ биометријским подацима становништва као што је Израел дао ИБМ-у. Од почетка геноцида у Гази, Microsoft, Амазон, Alphabet и Palantir шире пенетрацију свог капитала у облаку запањујућом брзином. Софтвер за препознавање лица, алгоритми за избор мета и аутоматизовани системи за извршење тестирају се у реалном времену, произвољно и са мање етичких ограничења него у експериментима на лабораторијским мишевима. Амерички технолошки гиганти су просто презадовољни овим стањем ствари.

Рат је, даме и господо, увијек био профитабилан. Трговци оружјем се богате снабдијевајући оружјем најбољег понуђача. Индиректно, све врсте капитала – укључујући и капитал који је производио робу широке потрошње – акумулирале су се брже у временима рата и разарања. Али, у овом технофеудалном добу, капитал у облаку акумулира нову моћ на бојним пољима, директно побољшавајући капацитете својих алгоритама да разумију људе и манипулишу њима. Нема бољег начина да капитал у облаку повећа своју ефикасност од искуства које стиче у реалном времену праћењем понашања војника и манипулисањем тим понашањем, анализом избора мета, политичара који их подржавају и, што је трагично, становништва које је изабрано за одстрел.

Порота би зато требало да буде свјесна чињенице да ће данашњи АИ алати за циљање који максимизују смрт и разарање у Гази, сјутра покретати алгоритме Амазона, Гугла или Мајкрософта који нас наводе да купујемо ствари које нам нису потребне нити их желимо; који трују наше разговоре на друштвеним мрежама; који обесправљују пролетере, возаче, медицинске сестре и раднике у складиштима.

Другим ријечима, позивам пороту да узме у обзир да је оно што се дешава у Палестини, етничко чишћење и геноцид који су у току, у потпуности испреплетено са облицима експлоатације и тровања глобалног друштвеног миљеа. У том смислу, слобода свих нас у остатку свијета је у дубокој вези са ослобођењем Палестинаца од колонијализма, експропријације, страха и манипулације.

Да закључим, желио бих да захвалим пороти на њеном значајном раду и да замолим њене чланове да обрате пажњу на начин на који капиталистичка динамика, посебно она која подржава репродукцију капитала у облаку, подстиче и појачава геноцид над палестинским народом.

Thoughts for the Post-2008 World, превела Милица Јовановић

пешчаник.нет

(Аутор је економиста, бивши грчки министар финансија)