Ćetković: EU se moramo približiti i u zaradama i u produktivnosti

Kako je istakla, predloženo povećanje minimalne zarade na 1.000, 1.250 i 1.400 eura nije marginalna korekcija, već promjena dovoljno velika da može uticati na čitavu strukturu zarada, troškove preduzeća, cijene, zaposlenost i javne finansije.

– Potrebu za višim životnim standardom i većim zaradama teško je osporiti. U Crnoj Gori je prosječna neto zarada u avgustu ove godine iznosila nešto iznad 1.000 eura i bila nominalno 2,5 odsto viša nego godinu ranije, dok su potrošačke cijene bile u prosjeku 4,5 odsto veće nego u avgustu prethodne godine, što znači da je realna neto zarada smanjena za približno 1,9 odsto, a u avgustu je u odnosu na jul zabilježen pad od 0,9 odsto – kazala je Ćetković.

Visina zarada, kako je naglasila, nije samo socijalno pitanje, već i važan faktor zadržavanja kvalifikovane radne snage i očuvanja razvojnog potencijala domaće ekonomije.

Međutim, kako upozorava, rast zarada ne može dugoročno biti odvojen od produktivnost.

– Ako produktivnost posmatramo kroz BDP po zaposlenom, Crna Gora je i dalje značajno ispod evropskog prosjeka i iza Slovenije i Hrvatske. Ova komparacija ne znači da zarade u Crnoj Gori ne treba da rastu, nego da njihovo trajno približavanje evropskim zaradama mora pratiti i približavanje u produktivnosti. Dugoročni ekonomski rezultati zavise i od kvaliteta institucija, odnosno pravila i podsticaja koji oblikuju ponašanje ekonomskih aktera. Predvidivost ekonomskih politika, pravna sigurnost, efikasnost javne uprave i ukupni kvalitet tržišnog ambijenta utiču na spremnost preduzeća da investiraju, inoviraju i povećavaju produktivnost. Zato se održiv rast zarada ne može posmatrati odvojeno od institucionalnog okruženja u kojem se stvara nova vrijednost – ističe Ćetković.

Podsjeća da je MMF konstatovao da je snažan rast zarada prethodnih godina već doveo do povećanja troškova rada, uz rizik od slabljenja međunarodne konkurentnosti i privlačnosti zemlje za strane investicije.

– Iako su povećanje zarada i rast uslovljeni, problem nastaje kada rast zarada tokom dužeg perioda značajnije nadmašuje rast produktivnosti, a ekonomska politika i poslovne strategije ne podstiču dovoljno investicije, inovacije, tehnološko unapređenje i razvoj ljudskog kapitala – ukazuje Ćetković.

Ћетковић

Podsjeća i da je Evropska centralna banka jasno konstatovala da je nadoknađivanje gubitka kupovne moći usljed prethodne inflacije bilo glavni pokretač rasta zarada u eurozoni, dok je doprinos produktivnosti bio zanemarljiv.

– Ako troškovi rada duže vrijeme rastu brže od produktivnosti, a mogućnosti njihovog apsorbovanja kroz smanjenje profitnih marži se iscrpljuju, povećava se rizik od pritisaka na cijene, investicije, zaposlenost i konkurentnost – objašnjava je prof. dr Ćetković i dodaje da ekonomije sa slabijom produktivnom bazom imaju uži prostor za prilagođavanje rastu troškova rada.

Kako je dodala, tačno je da potrošnjom nastalom povećanjem zarada mogu biti povećani promet, PDV, akcize, međutim, kako ukazuje, Crna Gora ima ograničenu domaću proizvodnu bazu i visoku uvoznu zavisnost, zbog čega se značajan dio dodatne tražnje preliva na uvoz umjesto na domaću proizvodnju.

Podsjeća da je MMF ukazao na pozitivne efekte prethodnih povećanja minimalnih zarada i smanjenja doprinosa, ali i na rast uvoza, što je doprinijelo daljem produbljivanju deficita tekućeg računa.

– Evidentno je da postoji ozbiljan inflatorni rizik. Veći raspoloživi dohodak građana podstiče potrošnju, dok rast troškova rada može podstaći poslodavce da dio tih troškova prenesu na cijene proizvoda i usluga. Ako zarade rastu približno u skladu s produktivnošću, pritisak na troškove rada ostaje ograničen. Međutim, ako zarade rastu znatno više od produktivnosti, nastaje mnogo veći rizik od rasta troškova rada, pritiska na profitne marže i povećanje cijena, naročito u djelatnostima u kojima je udio troškova rada u ukupnim troškovima poslovanja visok. Za Crnu Goru je ovo posebno važno jer su potrošačke cijene u avgustu bile 4,5 odsto više nego u istom mjesecu lani, dok je prosječna inflacija u periodu januar–avgust iznosila 3,5 odsto – rekla je Ćetković.

MMF je u izvještaju za 2025. godinu ocijenio da su inflatorni pritisci u Crnoj Gori ponovo ojačali, te istakao potrebu da budući rast zarada bude usklađen s rastom produktivnosti radi očuvanja konkurentnosti i izbjegavanja spirale rasta zarada i cijena.

Osvrćući se na tumačenja u kojima se sprovođenje "Euro modela" oslanja na članstvo u EU i fondove od preko tri milijarde, Ćetković ukazuje da je njihov ključni značaj za infrastrukturu i investicije i da to nije novac za državni budžet.

– Iako je BDP u drugom kvartalu ove godine porastao 3,8 odsto na godišnjem nivou, to ne znači da nam je fiskalni prostor neograničen za sprovođenje ovakve reforme, tim prije što je državni budžet u prošloj godini završio sa deficitom od oko 320 miliona eura. Iako nismo u neposrednom riziku od dužničke krize, struktura javnih finansija ipak zahtijeva da se održivost ovog modela testira i u nepovoljnijim scenarijima, poput slabije turističke sezone, nižeg ekonomskog rasta, viših troškova zaduživanja ili novog eksternog šoka. Fiskalno održiv model nije onaj koji funkcioniše samo kada se ostvare povoljne pretpostavke – ukazala je Ćetković.