Rekordan profit Aerodroma, a Vlada ih daje koncesionaru

Aerodromi Crne Gore, koje država hoće da da pod koncesiju, zaradili su u prošloj godini rekordnih 13 miliona eura.

Prihodi od prodaje iznosili su skoro 36 miliona, dva miliona više u odnosu na 2024. Ostali prihodi iznosili su 8,3 miliona, preko milion više nego godinu ranije, što znači da su prihodi preduzeća koji gazduje aerodromima u Podgorici i Tivtu u 2025. godini povećani za preko tri miliona.

Međutim, svi ovi podaci Vladi nisu bili dovoljni da donese odluku da nastavi da razvija aerodrome sama, bez partnera, već je donijela odluku da dodijeli koncesiju južnokorejskom Inčonu. Odluka je prošlog petka dostavljena Skupštini, koja po hitnom postupku treba da potvrdi odluku Vlade.

Troškovi poslovanja Aerodroma lani su iznosili skoro sedam miliona, dok su troškovi zarada bili 21,9 miliona eura. Prosječan broj radnika u prošloj godini bio je 1.050, što je 52 radnika više u odnosu na 2024.

Neto dobit od skoro 13 miliona veća je za 2,23 miliona u odnosu na godinu ranije.

Stalna imovina Aerodroma, koju čine zemljište i objekti i postrojenja i oprema, iznosila je 122,7 miliona eura. Od toga se na zemljište i objekte odnosi 111,5 miliona, a na postrojenja i opremu 9,5 miliona eura.

Obrtna sredstva iznosila su 61,7 miliona, a gotovina na računima 25,6 miliona. Stanje gotovine uvećano je za 4,6 miliona u odnosu na 2024. godinu.

Smijenili dva člana odbora direktora

Iako je logično da se menadžment koji donosi rezultate ne mijenja, Vlada je smijenila dva od pet članova odbora direktora koji su vodili kompaniju u 2025. godini.

Jelena Maraš i Lazar Bojanić smijenjeni su u februaru, mjesec dana prije nego što im je istekao mandat. Maraš je smijenjena iz političkih razloga, jer je u odboru bila u ime DNP-a, koji je izašao iz Vlade, dok je Bojanić u odboru bio kao ekspert. Spajićeva Vlada je po preuzimanju vlasti uvela nepisano pravilo da u odborima budu po dva eksperta, međutim, kako godine vlasti idu i kako se Vlada širila, tako su eksperti polako ostajali bez mjesta u upravljačkim tijelima državnih kompanija.

Kratkoročna potraživanja na kraju 2025. godine iznosila su 9,45 miliona i smanjena su za 7,65 miliona u odnosu na kraj 2024. Iako su ukupna potraživanja manja, potraživanja od kupaca u prošloj godini uvećana su za 1,35 miliona i iznosila su 5,4 miliona eura.

Ostala potraživanja iznosila su četiri miliona nakon smanjenja od 9,1 milion eura.

Aktiva i pasiva društva bila je skroo 185 miliona, a kapital 149,3 miliona. Kapital je u prošloj godini smanjen za 2,6 miliona.

Neraspoređena dobit preduzeća čiji je izvršni direktor Roko Tolić iznosila je 15,1 milion. Ta stavka je smanjena za 2,6 miliona u odnosu na prošlu godinu.

Dugoročna rezervisanja i obaveze iznosile su 4,22 miliona, a kratkoročne 19,7 miliona. Dugoročne obaveze su smanjene za pola miliona, dok su kratkoročne uvećane za sedam miliona.

Knežević: Prije predaje aerodroma povećati plate radnicima

Dugoročne obaveze po osnovu kredita iznose 133.000, a kratkoročne 233.000.

Iako Aerodromi svake godine sve bolje i bolje posluju, Vlada Milojka Spajića nije odustala od namjere da ih da pod koncesiju. Postupak koncesije pokrenula je 2019. godine Vlada Duška Markovića, vlade Zdravka Krivokapića i Dritana Abazovića nijesu preduzimale ništa po tom pitanju, a Spajićeva Vlada odlučila je da proces dovede do kraja.

Inčon je za aerodrome ponudio 100 miliona jednokratne naknade i 35 odsto od godišnjih bruto prihoda varijabilne naknade. Nije poznato kada će Skupština raspravljati i odlučivati o ovom predlogu.

Preuzmite našu aplikaciju