Brisel za evropsku završnicu odredio rokove i cijenu

Radna grupa Savjeta Evropske unije za proširenje juče je počela da razmatra nacrte zajedničkih pozicija za zatvaranje četiri pregovaračka poglavlja u pregovorima sa Crnom Gorom – 14, koje se odnosi na transportnu politiku, 12 – bezbjednost hrane, veterinarstvo i fitosanitarni nadzor, 18 – statistiku i 19 – socijalnu politiku i zapošljavanje.

Iako za sada nema informacija o odlukama predstavnika država članica, očekuje se da bi sva četiri poglavlja mogla biti zatvorena na narednoj međuvladinoj konferenciji Crne Gore i Evropske unije. Prema nezvaničnim procjenama, konferencija bi mogla biti održana već u prvoj polovini septembra, moguće i do 16. septembra, ukoliko zajedničke pozicije budu na vrijeme usaglašene.

Taj datum ima i širi politički značaj jer će predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen 16. septembra u Evropskom parlamentu predstaviti godišnji govor o stanju Unije. Fon der Lajen je na čelu Evropske komisije, izvršne institucije EU koja predlaže evropske propise, upravlja zajedničkim politikama i ima važnu ulogu u procesu proširenja.

Njeno obraćanje nije formalna odluka o zatvaranju crnogorskih poglavlja, već godišnji pregled rezultata i predstavljanje prioriteta Unije. Ipak, eventualno zatvaranje novog paketa poglavlja uoči govora moglo bi biti predstavljeno kao konkretan dokaz da politika proširenja ponovo daje rezultate.

Crna Gora je otvorila sva 33 pregovaračka poglavlja, od kojih je 18 privremeno zatvoreno. U julu su zatvorena poglavlja 8 – konkurencija i 29 – carinska unija, dok su u junu na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu zatvorena poglavlja 2 – sloboda kretanja radnika i 28 – zaštita potrošača i zdravlja.

Ako u septembru budu zatvorena još četiri poglavlja, Crna Gora bi stigla do 22 privremeno zatvorena poglavlja. To bi predstavljalo najveći pojedinačni korak u ovogodišnjoj dinamici pregovora i znatno ojačalo procjene da je cilj zatvaranja svih poglavlja do kraja godine, iako izuzetno ambiciozan, još dostižan.

Prva verzija ugovora tokom jeseni

Savjet Evropske unije već je formirao posebnu radnu grupu zaduženu za pripremu Ugovora o pristupanju Crne Gore. Zato očekivanje da prva radna verzija bude pripremljena do početka oktobra ima realno institucionalno uporište. Ipak, taj tekst neće predstavljati konačan ugovor. Države članice moraju usaglasiti prelazne periode, zaštitne mehanizme, finansijske obaveze i način učešća Crne Gore u institucijama EU. Nakon toga slijede pravno-jezička provjera, saglasnost Evropskog parlamenta, potpisivanje i ratifikacija u svim članicama. Najava usaglašavanja ugovora do februara 2027. zato može biti ambiciozan radni rok, ali ne i garancija da će cjelokupna procedura do tada biti završena.

Odluke, međutim, ne donosi sama Evropska komisija. Za zatvaranje svakog poglavlja neophodna je saglasnost svih država članica, nakon što ocijene da je Crna Gora ispunila završna mjerila. Zato će brzina procesa zavisiti i od tehničke pripremljenosti Podgorice i od političke volje svih članica da pregovore uvedu u završnu fazu.

Novi momenat očekuje se 30. septembra i 1. oktobra, kada bi u Crnoj Gori, povodom ministarskog sastanka Berlinskog procesa u Pržnu, trebalo da borave visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbjednosnu politiku i potpredsjednica Evropske komisije Kaja Kalas i evropska komesarka za proširenje Marta Kos.

Za njihove razgovore sa crnogorskim rukovodstvom, a prije svega sa premijerom Milojkom Spajićem, priprema se posebna platforma koja bi trebalo da objedini rokove za okončanje pregovora, preostale reformske obaveze, finansijsku podršku i političke garancije neophodne za očuvanje evropskog kursa.

Prema informacijama koje prate pripremu platforme, njeno najrealnije jezgro čine plan da se sva poglavlja privremeno zatvore do 31. decembra i da se ubrza izrada Ugovora o pristupanju. Savjet EU je već formirao posebnu radnu grupu za pripremu tog ugovora, pa se prva radna verzija očekuje tokom jeseni. To ne znači da je proces završen, jer tekst treba usaglasiti sa državama članicama, pravno i jezički provjeriti, a zatim sprovesti postupak potpisivanja i ratifikacije.

Drugi dio platforme trebalo bi da se odnosi na finansijski okvir za period nakon pristupanja. Evropska komisija je već predstavila paket koji treba da omogući prelazak Crne Gore sa pretpristupne pomoći na unutrašnje fondove EU. U javnosti se pominje mogućnost više od dvije milijarde eura podrške kroz grantove i povoljne kreditne linije, ali ti iznosi nijesu zvanično potvrđeni, pa ih ne treba predstavljati kao konačnu odluku.

Novac postoji, konačni iznosi još ne

Evropska komisija je krajem juna predstavila finansijski paket za buduće pristupanje Crne Gore, kojim se priprema prelazak sa pretpristupne pomoći na unutrašnje fondove Unije. Podrška bi obuhvatila infrastrukturu, koheziju, poljoprivredu, zdravstvo, prosvjetu i jačanje institucija, uz isplate povezane sa ostvarenim rezultatima. Ipak, navodi o 1,05 milijardi eura bespovratnih sredstava i još milijardu povoljnih kredita za period 2027–2032. za sada nijesu zvanično potvrđeni. Potrebno je razlikovati grantove iz budžeta EU od kredita Evropske investicione banke i drugih finansijskih institucija. Iznosi će zavisiti i od pregovora o novom višegodišnjem budžetu Evropske unije.

Sasvim je realno da finansijska podrška bude uslovljena reformom javne uprave, jačanjem fiskalne discipline, profesionalizacijom državnih preduzeća i sposobnošću institucija i lokalnih samouprava da pripreme kvalitetne projekte. Mnogo su manje uvjerljivi navodi o linearnom smanjenju javne potrošnje za 20 do 25 odsto, potpunom zamrzavanju zapošljavanja ili obaveznom ograničavanju Vlade na tačno 18 članova. Takve mjere mogu biti predmet domaće reforme, ali nijesu potvrđene kao uslov Evropske komisije.

Realno jezgro obaveza Podgorice čine završetak imenovanja u pravosuđu i nezavisnim institucijama, usvajanje ustavnih promjena, donošenje preostalih zakona, profesionalizacija javne uprave, smanjenje broja vršilaca dužnosti, izborna reforma i jačanje kontrole nad državnim preduzećima.

Moguć je i dogovor o snažnijoj saradnji Crne Gore, Evropske komisije, država članica i NATO-a u sprečavanju spoljnih hibridnih uticaja. To je posebno važno u trenutku kada se završnica pregovora sve više posmatra i kao bezbjednosno i geopolitičko pitanje.

Kao najmanje uvjerljivi djelovi informacija o platformi djeluju navodi da bi zvaničnici EU mogli proglasiti pojedine crnogorske partije "istinskim partnerima" i praktično predložiti sastav buduće većine. Evropski predstavnici mogu tražiti pouzdanu proevropsku većinu i upozoriti na političare koji blokiraju reforme, ali bi direktno određivanje poželjnih partija predstavljalo neprimjereno miješanje u unutrašnje odnose.

Posjeta Kalas i Kos zato bi trebalo da pokaže šta je stvarni stav evropskih institucija, a šta rezultat domaćih političkih tumačenja. Izvjesno je da Brisel želi da iskoristi sadašnji trenutak, ali i da će od Spajića i ostalih državnih čelnika zatražiti garancije da će preostale obaveze biti završene bez novih političkih blokada.

Preuzmite našu aplikaciju