Uspomene vojvode Živojina Mišića - kraj dinastije Obrenović (7): Depešom obaviješten o ubistvu kraljevskog para

U početku aprila 1903. pozvan sam da odmah dođem u Beograd i da se javim kralju. Na ručku za kraljevim stolom osim mene bijahu kraljičina sestra i njen muž đeneral Laza Petrović. U toku razgovora kralj me zapita kakvo je opšte stanje na mojoj teritoriji i kako mi se dopada Valjevo. Odgovorih da je opšte stanje vrlo dobro i da mi se Valjevo neobično dopada.

– Vi ste jedini od komandanata divizija koji su tamo bili na službi kome se dopada Valjevo – reče kralj. – Dok je Mostić tamo bio, neprestano je navaljivao da se štab divizije premjesti u Šabac.

– Vaše veličanstvo – odgovorih ja – zbog vojničkih i političkih razloga smatram da bi štab divizije trebalo i dalje da ostane u Valjevu. Poslije ručka kralj me pozva samog u šetnju po dvorskoj bašti. Tom prilikom on mi reče: – Požurite da se vratite u Valjevo. Budite na oprezi na cijeloj vašoj teritoriji i uskoro očekujte važan događaj. Kralj je ovo rekao vrlo veselo, stisnuo mi ruku, i ja sam otišao.

Kako sam docnije čuo, ovaj važan događaj o kome je govorio kralj trebalo je da bude upućivanje kraljice Drage u pratnji đenerala Cincara Markovića negdje u banju na strani, s tim da se više i ne vrati u Srbiju. Da li je uistinu ovo bila kraljeva namjera znaju sigurno oni koji su u to vrijeme bili u vladi ili u blizini Dvora.

Uspomene vojvode Živojina Mišića - kraj dinastije Obrenović (6): Sahranjen bez prisustva sina

Vratio sam se u Valjevo, ali o ovome nikome ništa nijesam govorio. Za svaki slučaj, bio sam na oprezi.

U drugoj polovini aprila te godine, obilazeći neke garnizone, inspektor pješadije đeneral Atanacković stiže u Valjevo. Obaviješten da je odsio u gostionici Krunića, ja odem da mu se javim. Kad sam ulazio u gostionicu, iz đeneralove sobe izađe kapetan Živojin Bacić, komandir čete u 5. puku. (Docnije sam saznao da je on bio zavjerenik.) Đeneral je, dakle, najprije primio jednoga komandira čete, pa tek poslije toga komandanta divizije!

Po izvršenom pregledu trupa na teritoriji Drinske divizijske oblasti, prilikom polaska za Beograd, đeneral mi je čestitao na velikom uspjehu mojih trupa, a po dolasku u Beograd poslao mi u tom smislu vrlo laskavo pismo.

Tačno u 4 časa izjutra, 30. maja, tek što sam se probudio i ustao iz kreveta, primio sam otvorenu depešu s potpisom đenerala Atanackovića, u kojoj je stajalo: "Zbog lične svađe i sukoba od prošle noći kralj i kraljica nijesu više među živima; obrazovana je privremena vlada; s okružnim načelnicima i ostalim mjesnim vlastima postarajte se da na vašoj teritoriji održite potpuni mir i poredak." Iako nijesam imao ni pojma o tome šta se i kako desilo u Beogradu, odmah sam pozvao u štab svog pomoćnika i komandanta pješadijske brigade. Saopštio sam im sadržinu pomenute depeše i naredio komandantu brigade da odmah vrati sve čete sa egzercirišta u kasarne i postavi straže. U isto vrijeme naredio sam da se to učini i po svim garnizonima na teritoriji moje divizijske oblasti. U moju kancelariju dotrča i okružni načelnik, kome takođe saopštih pomenutu depešu, o kojoj on do tada nije imao ni pojma. Naredih mu šta treba da radi, i on ode.

Iz vlastitih pobuda, građanstvo Valjeva poče da ističe crne zastave na svojim domovima. U tom trenutku pored mog štaba promače četa kapetana Đure Dokića pod ratnom spremom. On joj naređivaše da pređe preko Kolubare. Naredih ađutantu da otrči i pozove kapetana Dokića da s četom odmah dođe u dvorište ispred štaba.

PRIPREMIO: MILADIN VELjKOVIĆ

(NASTAVIĆE SE)