Sukob Jugoslavije sa informbiroom i zaokret Rumunije (6): Različiti rumunski pogledi na sukob

Процес преласка границе са Румунијом је трајао дуго, те су југословенски држављани чекали и по 24 сата како би наставили путовање. Априла мјесеца 1948. био је забрањен прелазак границе групи омладинаца српске националности из Румуније који су у Југославију кренули са намјером да учествују у радној акцији изградње ауто-пута Београд–Загреб. Овакви и многи други примјери били су сигнал да се стање у билатералним односима мијења.

У једној хладној атмосфери Румунија је тако сачекала Друго савјетовање Информбироа у Букурешту које је трајало од 20. до 28. јуна, а завршило се доношењем документа "О стању у КПЈ". Према информацијама, Георгију Деж је на савјетовању Информбироа показао другачији став од остатка румунског руководства и по неким питањима стао у одбрану Југославије. Због тога је био критикован и доведен у сукоб са Аном Паукер и осталим представницима московске групе. На крају, Румунска радничка партија је прихватила одлуку и кренула са прерађивањем на нижим инстанцама. Са прерадом се кренуло већ 29. јуна, а тога дана је и одлучено да се у округе пошаљу високи партијски представници како би убиједили локално руководство у исправност Резолуције Информбироа. На сједници Политичког бироа ЦК РРП од 13. јула разматрани су начини за појачање антијугословенске пропаганде. Неки чланови партије попут Јосифа Рангеца, Кивуа Стојке и Мирона Константинескуа сматрали су да је потребно уложити више труда јер је румунски народ прије интересовао проблем колективизације него политичко стање у Југославији.

Из многобројних примјера видјело се да је руководство очекивало да ће на Петом конгресу КПЈ доћи до смјењивања Тита и осталих. Једном приликом Ана Паукер је питала Ранка Зеца, секретара Амбасаде у Букурешту, да ли ће ићи на Конгрес. Пошто је добила негативан одговор, надовезала се опаском да је можда и боље јер ће се тамо свашта десити. То доводи до закључка да су прогнозе у Букурешту биле да би смјењивање Тита и његових сарадника дјеловало врло повољно на Румунију јер би, с једне стране, могла да настави започету политику развоја сарадње с Југославијом, а с друге, да своју енергију усмјери ка горућим унутрашњим проблемима, а не на сузбијање титоизма и пропагандно дјеловање против сусједне државе. Како би помогло такав развој и окуражило "правовјерне комунисте у ФНРЈ" румунско руководство је започело са оптужбама, хајком и антијугословенским написима. Амбасадор Голубовић је вјероватно, упућен у то и очекујући такав расплет, отишао на Конгрес, али се, видјевши у ком смјеру се одвија, брзо вратио у Румунију.

Sukob Jugoslavije sa informbiroom i zaokret Rumunije (5): Zahlađenje odnosa i primjena reciprociteta

С друге стране, августа мјесеца се у оквиру Румунске радничке партије причало да је Деж против Резолуције, а такво становиште имало је и доста чланова на нижем нивоу. Таква опаска дата је на основу чињенице да је, за разлику од других, он био блажи и више је свој говор у родном мјесту Гривице базирао на недостацима Румунске партије у вези са Резолуцијом. Као примјер различитог погледа на сукоб треба истаћи Окружни комитет (ОК) у Бакау који је једногласно усвојио став да се не слаже са Резолуцијом. Како би избјегао репресије, један од најистакнутијих представника ОК Бакау је пребјегао у Југославију. Било је међу новинарима оних који су сматрали да ће Југославија наставити пут у социјализам без обзира на све.

ПРИРЕДИО: МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

(НАСТАВИЋЕ СЕ)