Uspomene vojvode Živojina Mišića - kraj dinastije Obrenović (8): Pod prismotrom zavjerenika iz Beograda

Pozvah kapetana Dokića u kancelariju i saopštih mu pomenutu depešu, a zatim naredih da postavi straže. Pošto ne reče ni jedne riječi o ovom saopštenju, izgledalo mi je da ga ono nije ni uzbudilo niti iznenadilo. Slučaj je htio da baš njega i njegovu četu pozovem u dvorište ispred štaba. Docnije sam saznao da je Dokić dobio naređenje od zavjerenika iz Beograda da naročito pazi na moje postupke i da me stalno drži pod prismotrom.

U varoši je bila velika užurbanost, tumaranje, raspitivanje, neizvjesnost – cio grad je bio na ulici. U 10 časova prije podne pozva me telefonom đeneral Atanacković iz Beograda i zapita kakav je red na mojoj teritoriji. Odgovorih da je red po telegrafskim izvještajima koje sam dobio svuda dobar. On me zatim zamoli da se maksimalno založim da na svojoj teritoriji održim što bolje red.

– Dok god čujete da sam živ, budite spokojni – odgovorih mu mirno. Zablagodari mi na takvom saopštenju i na kraju dodade da i sa ostalih teritorija ima izvještaje da je red svuda dobar.

Po Valjevu se počeše širiti glasovi da su i neki oficiri učestvovali u ubistvu kralja i kraljice. Malo zatim dobih telegram od sreskog načelnika iz Obrenovca u kome mi javljaše da je tog trenutka stigao iz Zabrežja na jednoj lađi artiljerijski kapetan Tihomir Stanojević i da je odmah projurio kroz varoš s revolverom u ruci, sav razbarušen, naređujući da se odmah poskidaju s domova crne zastave a istaknu trobojke. Na kraju telegrama se dodaje da je ovaj kapetan u veselom raspoloženju lađom produžio put za Šabac, prijeteći sreskom načelniku da će se uskoro vratiti i da će, ukoliko u Obrenovcu ne bude urađeno sve onako kao što je on naredio, sve poubijati.

Uspomene vojvode Živojina Mišića - kraj dinastije Obrenović (7): Depešom obaviješten o ubistvu kraljevskog para

Tim povodom, oko 12 časova pozovem telefonom đenerala Jovana Atanackovića i upitam ga ko je poslao kapetana Stanojevića u Obrenovac i dalje u Šabac, saopštavajući mu u isto vreme i sadržinu telegrama sreskog načelnika u Obrenovcu. Na kraju dodadoh da ću još danas poslati u Šabac jedan bataljon radi održavanja reda ako kapetan Stanojević i tamo bude uzbuđivao građane i pravio nered u garnizonu.

General Atanacković mi odgovori sasvim neodređeno i zbunjeno da ne vodim mnogo računa šta će raditi pomenuti kapetan. Njega je tamo, ne znam iz kojih razloga, poslao pukovnik Solarović, reče đeneral i dodade da će on sâm narediti šta u vezi s tim treba raditi, podvlačeći da bataljon nikako ne šaljem u Šabac.

Oko 4 časa poslje podne pozvah telefonom komandanta mjesta u Šapcu, čini mi se da to bješe potpukovnik Masalović. Neko mi odgovori da komandant nije u kancelariji i da se po varoši govori da je on sa još nekim oficirima i okružnim načelnikom stavljen pod stražu. Naredih da odmah dođe na telefon major Bojović, komandant artiljerije u tom puku. Rekoše da njega ne mogu da nađu, jer je nekuda otišao sa dr Čedom Mihailovićem. Odmah potom uputio sam telegram majoru Bojoviću i tražio odgovor zašto je uhapšen potpukovnik Masalović i kakav je red u garnizonu.

Pošto nijesam dobio odgovor, uputio sam drugi telegram komandantu artiljerijskog puka s naređenjem da mi odmah javi šta je s potpukovnikom Masalovićem i kakav je red u garnizonu. Odgovoriše mi telegramski iz štaba artiljerijskog puka, bez potpisa komandanta, da je red u garnizonu dobar i da će još večeras Masalović biti slobodan.

PRIPREMIO: MILADIN VELjKOVIĆ

(NASTAVIĆE SE)